Montaža nosača radijatora na zid

Novi nosač vam treba uvek kada na zidu još ništa ne postoji. Češće je ipak reč o zameni. Novi radijator gotovo uvek ima druge dimenzije, drugu težinu i drugačiji razmak tačaka za kačenje od starog, pa mu stare konzole jednostavno ne odgovaraju.

• montaža novog radijatora u stanu ili porodičnoj kući,
• zamena starog radijatora od rebara (člankastog) pločastim,
• olabavljen radijator koji se pomera na dodir ili se odvaja od zida,
• zarđale ili savijene konzole u starijim zgradama,
• renoviranje pri kojem se radijator premešta na drugo mesto.

Kod zamene radijatora isplati se demontažu, nove nosače i ventile uraditi odjednom. Zid se dira samo jednom, a malter se popravlja takođe samo jednom. U stambenoj zgradi sa daljinskim grejanjem radijator ne možete skinuti bez zatvaranja i ispuštanja vode. Zato se unapred dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom, a po potrebi i sa toplanom. Ponekad treba ispustiti celu vertikalu, a to se radi u dogovorenom terminu, najbolje van grejne sezone.

Tip nosača određuje pre svega radijator. Proizvođač ga obično isporučuje u pakovanju ili ga tačno navodi u uputstvu.

Konzole za pločaste radijatore

Danas najčešće rešenje. To su limene konzole sa plastičnim umetkom u koji ulaze kuke sa zadnje strane radijatora. Umetak ublažava naprezanje pri zagrevanju i omogućava da se radijator lako skine, na primer kada moler kreči.

Nosači za radijatore od rebara

Liveni i stariji čelični radijatori od rebara vise na kukama ili trnovima koji se ankerišu u zid. Liveni radijator je veoma težak, zato mu treba više tačaka oslonca i čvrst zid.

Podni stalci

Ako zid ne može da nosi ništa teško, na primer slab pregradni zid ili gips-karton bez ojačanja, radijator se postavlja na stalke ankerisane u pod. Za zid je tada pričvršćen samo da se ne prevrne. Pod treba pripremiti pre završnog sloja, na primer pre nego što keramičar postavi pločice.

Nosači za kupatilske radijatore (sušače peškira)

Ovi radijatori imaju sopstvene nosače kojima se podešava razmak od zida. Ovde je preciznost važna, jer je sušač na vidnom mestu i svaka iskrivljenost se primećuje.

Zašto sve zavisi od zida? Zato što radijator pun vode ne vuče tiplu samo nadole, nego i od zida. Svaki materijal drži anker na svoj način.

Beton

Tipičan je za zgrade od montažnih panela i za betonske zidove. Drži veoma dobro, ali se teže buši, a u zidu može biti armatura. Koriste se obične najlonske ili metalne tiple sa šrafovima odgovarajuće dužine.

Puna i šuplja opeka

Puna opeka je zahvalna za ankerisanje. Šuplja opeka i blokovi imaju unutra šupljine u kojima obična tipla nema gde da se raširi. Tu se koriste duže tiple za šuplje materijale ili hemijski anker. Bušiti treba bez udarnog režima, da se unutrašnji zidovi bloka ne polome.

Gas-beton

Mek i lak materijal, raširen u novijim kućama. Obična tipla se u njemu lako okreće u mestu. Potrebne su tiple namenjene za gas-beton ili hemijsko ankerisanje.

Gips-karton

Najzahtevniji slučaj. U samu ploču radijator se ne može ankerisati. Ili se pri izradi pregrade u konstrukciju ugradi drveno ili metalno ojačanje, ili se radijator postavi na podne stalke. Ako ojačanja nema, a zid je već gotov, treba ga otvoriti ili izabrati stalke.

Najjednostavnija je montaža na ravan, čvrst zid, gde je jasan položaj priključaka i gde se stara konzola samo menja novom istog tipa. Posao, nasuprot tome, produžavaju i otežavaju:

• šuplja opeka, gas-beton ili gips-karton bez ojačanja,
• težak liveni radijator ili veoma dugačko telo sa više konzola,
• stare rupe na mestu gde treba bušiti nove, pa anker nema za šta da se uhvati,
• električne instalacije ili cevi u zidu koje treba zaobići,
• priključci koji se ne poklapaju sa položajem novog radijatora i moraju se prepraviti,
• loš pristup, na primer iza kuhinjskih elemenata ili ispod prozorske daske sa malim razmakom.

Samo postavljanje konzola na betonski ili zid od opeke može da uradi spretan kućni majstor. Skidanje i priključivanje radijatora na grejanje, ispuštanje i punjenje sistema i prepravku razvoda prepustite vodoinstalateru ili serviseru za grejanje. Ako niste sigurni šta se nalazi u zidu, pozovite stručnjaka pre nego što počnete da bušite.

1. Proveriti u uputstvu proizvođača radijatora preporučenu visinu od poda, razmak od zida i razmak između konzola.
2. Proveriti položaj polaznog i povratnog voda, da radijator posle kačenja tačno legne na priključke.
3. Detektorom proveriti da li na mestu bušenja prolaze električni kablovi ili cevi.
4. Libelom ili laserom povući horizontalnu liniju i obeležiti tačke za konzole.
5. Izbušiti rupe burgijom koja odgovara materijalu zida, kod šuplje opeke bez udarnog režima.
6. Izduvati prašinu iz rupa i postaviti tiple ili hemijski anker prema uputstvu.
7. Pričvrstiti konzole i zategnuti ih tako da se ne pomeraju, ali da se šraf ne pregori.
8. Libelom proveriti da li su sve konzole u istoj ravni i na istom razmaku od zida.
9. Pritisnuti konzolu rukom i proveriti da čvrsto drži.

Većina problema se ne pokaže odmah, nego tek posle nekoliko nedelja grejanja. Radijator počne da se naginje, konzola izlazi iz zida ili popuste spojevi kod ventila. U praksi se često dešava da se računa sa težinom praznog radijatora, a zaboravi na vodu, ili da se koristi univerzalna tipla u zidu za koji nije namenjena. Česta greška je i radijator postavljen prenisko ili tik ispod prozorske daske, pa vazduh slabo struji i prostorija se sporije zagreva.

Pri preuzimanju gotove montaže proverite:

• da su konzole čvrste i da se ne pomeraju kada ih pritisnete,
• da je radijator vodoravan, a kod nekih tipova sa blagim nagibom ka ventilu za odzračivanje prema uputstvu proizvođača,
• da visina od poda i razmak od prozorske daske odgovaraju uputstvu,
• da između radijatora i zida postoji razmak za strujanje vazduha,
• da priključci nisu pod naprezanjem i da nigde ne curi,
• da oko rupa nema pukotina i da je malter očišćen,
• da ste dobili uputstvo za radijator i informaciju o načinu ankerisanja.