Narezivanje navoja na cevima

Pre nego što počne sečenje, u instalaciji ne sme biti pritiska. Kod grejanja to znači da se ispusti bar deo instalacije na kom se radi. Kod vode se zatvara dovod i otvara najniža slavina. Majstor zatim radi otprilike ovako:

1. Odseći cev pod pravim uglom, po mogućnosti sekačem za cevi, da kraj bude ravan.
2. Skinuti srh sa unutrašnje i spoljne strane i očistiti površinu od rđe i stare boje.
3. Postaviti glavu nareznice odgovarajuće veličine i premazati cev uljem za narezivanje.
4. Narezivati ravnomernim pokretima. Kod ručnog alata povremeno kratko vratiti unazad, da se strugotina odlomi.
5. Očistiti navoj, proveriti dužinu i površinu i probno zavrnuti fiting.
6. Zaptiti navoj kudeljom sa pastom, zaptivnim koncem ili teflonskom trakom i pritegnuti spoj.

Zašto je toliko važno da se cev podmaže i da glava stoji ravno? Ako nareznica krene ukoso, navoj ispadne kriv. Fiting onda stoji iskošeno i spoj lako počne da curi. Bez ulja se navoj kida, a hrapava površina se teško zaptiva.

Na instalacijama vode, grejanja i gasa u Srbiji koriste se cevni navoji u colovima. U praksi ih često zovu BSP navoji, a za navoje koji zaptivaju u samom navoju važi standard SRPS EN 10226. Najvažnije je razlikovati ove oznake:

• R: spoljni konusni navoj koji se nareže direktno na cev. Pri pritezanju se sužava i zaptiva u navoju, zajedno sa zaptivnim materijalom. To je uobičajen navoj na čeličnoj cevi za sva tri medija,
• Rp: unutrašnji cilindrični navoj u fitinzima, u koji se zavrće konusni navoj R,
• G: cilindrični navoj koji sam ne zaptiva. Koristi se tamo gde zaptiva ravna zaptivka ili O-prsten, na primer kod holendera, priključaka radijatorskih ventila i pumpi.

Unutrašnji navoji skoro uvek dolaze gotovi iz fabrike, u fitinzima i armaturi. Na gradilištu se unutrašnji navoj nareže samo izuzetno. Bitno je da se tip i dimenzija navoja na cevi i na fitingu poklapaju. Ako niste sigurni, pogledajte tehnički list proizvođača armature.

Crne čelične cevi su klasika starijih instalacija grejanja. Dobro se narezuju i ručno i mašinom, a spoj je čvrst i može da se rastavi.

Pocinkovane cevi se često nalaze u vodovodnim instalacijama starijih zgrada i kuća. Pri narezivanju se sloj cinka na mestu navoja skine, pa je važno dobro zaptivanje koje štiti navoj od vlage. Pocinkovane cevi ne treba variti ni zagrevati, zato je navoj kod njih prirodan izbor.

Inox cevi su tvrđe i teže za alat. Traže oštre glave namenjene za inox i obično mašinsko narezivanje.

Navoj se ne pravi na plastičnim i višeslojnim cevima, na bakarnim cevima i na tankozidnim čeličnim sistemima za presovanje. Za njih postoje presovani, stezni ili lemljeni spojevi, odnosno prelazni komadi sa navojem. Nije pogodna ni jako korodirala cev, jer bi posle narezivanja zid ostao pretanak.

Ručna nareznica sa čegrtaljkom dovoljna je za manje prečnike i nekoliko navoja, recimo kod popravke u kupatilu ili priključenja radijatora. Prednost joj je što staje i u uzak prostor, gde mašinu ne možete da postavite.

Električna nareznica ili mašina za narezivanje navoja koristi se za veće prečnike, tvrđe materijale i kada ima više navoja. Navoji su ujednačeniji, posao ide brže, a manje se opterećuju i cev i zid na kom je instalacija pričvršćena. Kada deo cevi može da se skine, majstor ga ponekad radije iseče, nareže navoj na mašini i gotov komad vrati na mesto.

Koliko je posao zahtevan, a time i skuplji ili jeftiniji, zavisi najviše od sledećeg:

• prečnika cevi i broja navoja koje treba napraviti,
• materijala, jer se inox i stare tvrde cevi teže narezuju,
• pristupa mestu, na primer cev tik uz zid, u uglu ili iza kotla,
• stanja cevi, jer korodirali ili zarasli kraj mora da se skrati do zdravog materijala,
• potrebe da se ispusti i ponovo napuni grejanje ili zatvori voda za celu kuću,
• toga da li se radi o vodi, grejanju ili gasu, gde su zahtevi za proveru stroži.

U praksi se često desi da najviše vremena ne ode na sam navoj, nego na odvrtanje zarđalog starog spoja i pripremu mesta.

Kod pijaće vode koriste se samo zaptivni materijali namenjeni za pijaću vodu, odnosno paste i konci sa odgovarajućom oznakom. Navoj treba da bude čist, bez ostataka ulja i strugotine koji bi mogli da dospeju u instalaciju.

Kod grejanja spoj opterećuju temperatura i stalno zagrevanje i hlađenje. Zaptivka mora da bude pogodna za sisteme grejanja, a navoj ne sme da se previše pritegne, da fiting ne pukne. Ako cev posle ide u zid ili pod, svaki spoj koji će biti zatvoren mora da prođe probu na pritisak pre malterisanja.

Kod gasa navoje može da nareže i spojeve da montira samo ovlašćeni izvođač sa odgovarajućom licencom. Posle radova sledi ispitivanje na pritisak i tehnički pregled. Izmena gasne instalacije može da traži projekat i saglasnost distributera. Da li je potrebna i prijava ili odobrenje prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, proverite u nadležnom organu. Ako osetite miris gasa, ne uključujte električne uređaje, otvorite prozore, napustite prostor i pozovite dežurnu službu distributera ili 112.

U stambenoj zgradi vertikale i zajedničke instalacije ne smeju da se prazne niti menjaju bez dogovora sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

Kada preuzimate posao, obratite pažnju na ove tačke:

• navoj je gladak, bez iskidanih zuba i srha,
• fiting ili ventil stoji ravno, a ne ukoso,
• iz fitinga ne viri previše navoja ni zaptivnog materijala,
• kod vode je instalacija stavljena pod pritisak i spoj je ostao suv,
• kod grejanja je sistem napunjen, odzračen i pritisak na manometru nije padao tokom probe,
• kod gasa postoji zapisnik o ispitivanju na pritisak i izveštaj o pregledu,
• okolina je očišćena od ulja i strugotine.