Polaganje cevi podnog grejanja

Samo polaganje cevi je tek deo posla. Dobar rezultat zavisi od pripreme podloge, pravilnog redosleda slojeva i pažljivog ispitivanja pre zalivanja.

Slojevi ispod cevi

Na ravnu i čistu podlogu prvo se postavlja toplotna izolacija, najčešće stiropor (EPS) čvrstoće namenjene podovima. Iznad tla ili negrejanog podruma izolacija je znatno deblja nego između dva grejana sprata. Zašto? Zato što bi inače deo toplote nepotrebno odlazio naniže, u zemlju ili podrum. Po obodu svake prostorije, oko stubova i uz štokove lepi se ivična dilatacionna traka. Ona odvaja košuljicu od zidova i dozvoljava joj da se pri zagrevanju širi bez pukotina.

Preko izolacije se, zavisno od izabranog sistema, postavlja folija, sistemska ploča sa čepovima ili šine u koje se cev učvršćuje.

Polaganje krugova

Cev se odmotava direktno sa koluta, najbolje pomoću odmotača, da se ne uvija i ne lomi. Svaki krug počinje na razdelniku, prolazi kroz prostoriju po planu i vraća se nazad na razdelnik. Majstor pri tome drži razmak cevi koji je odredio projekat, obično približno od 10 do 20 cm. Uz spoljne zidove sa prozorima često se pravi gušća ivična zona, jer se tu hladnoća sa stakla najviše oseća.

Koriste se dva osnovna načina vođenja cevi:

• spirala (puž), gde se polazna i povratna grana smenjuju jedna pored druge, pa je temperatura poda ujednačenija. U stambenim prostorijama to je danas najčešće rešenje,
• meandar (zmija), gde cev ide u paralelnim trakama tamo i nazad. Jednostavniji je za uske i male površine, ali je pod na početku kruga topliji nego na kraju.

Razdelnik, zaštitne cevi i označavanje

Kod razdelnika se mnogo cevi skuplja jedna pored druge. Tu se obično vode u zaštitnim cevima ili sa izolacionim navlakama, da pod oko razdelnika ne bude pregrejan. Zaštitne cevi se stavljaju i tamo gde cev prolazi kroz dilatacionu fugu u košuljici ili preko praga između prostorija. Svaki krug se na razdelniku označi, da bude jasno koji par pripada kojoj prostoriji.

Ispitivanje pritiskom i livenje košuljice

Pre zalivanja ceo sistem se napuni vodom, odzrači i stavi pod pritisak. Pritisak i trajanje ispitivanja određuju proizvođač sistema i projekat. Ako manometar ne pokazuje pad, rezultat se upisuje u zapisnik. Košuljica se zatim lije tako da cevi ostaju pod pritiskom. Ako bi se cev pri livenju oštetila, to se vidi odmah, a ne tek kada je pločica već položena.

Nije svako podno grejanje isto. Sistem utiče na brzinu rada, visinu poda i na to koliko dobro cev drži dok se lije košuljica.

Mokri sistemi u košuljici

• Taker sistem: izolacija sa folijom na kojoj je odštampan raster, a cev se pričvršćuje plastičnim spajalicama pomoću takera. Brz je i prilagodljiv kod prostorija nepravilnog oblika. Ako spajalice nisu dobro postavljene, cev u tečnoj anhidritnoj košuljici može da ispliva.
• Sistemska ploča sa čepovima: cev se utisne između čepova i drži se sama. Razmaci se poštuju gotovo automatski i cev ne ispliva. Ploča je kruća, pa kod složenih osnova ima više sečenja.
• Šine: plastične šine sa žlebovima pričvrste se za izolaciju i cev se u njih uklikne. Koriste se uglavnom na velikim, jednostavnim površinama.

Suvi i niski sistemi

Kod rekonstrukcija često nema dovoljno visine za klasičan sastav sa košuljicom. Tada dolaze u obzir suvi sistemi, gde se cev polaže u žlebove izolacionih ili gips-vlaknastih ploča sa aluminijumskim lamelama koje raznose toplotu. Preko njih se postavljaju suve podne ploče. Druga mogućnost su tankoslojni sistemi sa cevima manjeg prečnika ili glodanje žlebova u postojeću čvrstu košuljicu. Ova rešenja su lakša i niža, ali traže precizan rad i brže reaguju na promene temperature.

Cementna ili anhidritna košuljica

Cementna košuljica je otporna na vlagu i pogodna i za kupatila. Iznad cevi obično ima najmanje oko 45 mm. Anhidritna (gipsana) tečna košuljica savršeno obavija cev, bolje provodi toplotu i prema proizvođaču može biti tanja. Osetljivija je na vlagu, pa pre lepljenja pločica treba pažljivo izmeriti njenu preostalu vlažnost. Kod anhidrita je posebno važno da je cev čvrsto pričvršćena.

Koje cevi idu u pod

U pod idu samo cevi namenjene podnom grejanju, sa kiseoničnom barijerom. Bez nje bi kiseonik prodirao u vodu i postepeno izazivao koroziju metalnih delova kotla, pumpe ili razdelnika i stvaranje mulja.

• PE-X (umreženi polietilen): vrlo čest, otporan na temperaturu i pritisak. Varijante PE-Xa, PE-Xb i PE-Xc razlikuju se po načinu proizvodnje. PE-Xa se posle prelamanja prema proizvođaču često može popraviti zagrevanjem toplim vazduhom.
• PE-RT: elastičniji i lakše se savija, omiljen kod niskotemperaturnih sistema.
• Višeslojna cev PE-RT/Al/PE-RT: aluminijumski sloj drži oblik, pa se cev posle savijanja ne vraća nazad. Pogodna je tamo gde ima mnogo krivina, ali je kruća za rad.

Najčešće dimenzije su 16 × 2 mm i 17 × 2 mm, kod tankoslojnih sistema manje. Dužina jednog kruga ima granicu: kod cevi od 16 mm obično se ne prelazi približno 100 m, a tačan broj daju proizvođač i projekat. Predugačak krug ima veliki otpor, voda kroz njega slabo protiče i prostorija se ne zagreje.

Najviše problema nastaje kada majstori za grejanje dođu na gradilište koje još nije spremno za polaganje. Pre početka bi trebalo da važi sledeće:

• projekat ili bar proračun: toplotni gubici prostorija, razmaci, broj i dužine krugova. Bez toga se polaže „od oka“, a hidrauličko uravnoteženje je posle gotovo nemoguće,
• prozori i malter gotovi: unutrašnje malterisanje bi trebalo da bude završeno, da zidar posle ne gazi po izolaciji i cevima sa skelom i mešalicom,
• instalacije u podu položene: struja, voda i kanalizacija u podu moraju biti gotove i izravnate, najbolje u sloju izravnavajućeg nasipa ili izolacije,
• ravna i čista podloga: veće neravnine tavanice ili podložnog betona treba unapred izravnati, inače izolacija neće naleći, a košuljica će imati različitu debljinu,
• postavljen ormarić i razdelnik: sa jasnom visinom i položajem, da se cevi do njega mogu dovesti bez ukrštanja,
• visine poda: poznata završna visina poda, debljina završnog sloja i usklađenost sa pragovima i vratima,
• plan nameštaja: gde će biti kuhinjski elementi, kada, ugradni ormari. Ispod fiksnog nameštaja cevi se obično ne polažu.

U stanu se pre promene grejanja isplati razgovarati sa upravnikom zgrade ili stambenom zajednicom. Mnogi stanovi u Srbiji su priključeni na daljinsko grejanje, a priključenje podnog grejanja na sistem zgrade može uticati na rad celog sistema, na raspodelu i merenje toplote. Zato je potrebna saglasnost lokalnog toplotnog preduzeća, a uslove proverite direktno kod njega. Deblji sastav poda znači i dodatno opterećenje tavanice. Ako je polaganje deo obimnijih građevinskih radova, proverite u nadležnom organu opštine ili grada šta je za vaš slučaj potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji.

Zahtevnost polaganja se jako razlikuje čak i kod iste površine. Odatle i odgovor na pitanje zašto se dve ponude za „istu“ kuću mogu primetno razlikovati.

Olakšava

• veliki otvoreni prostori jednostavnog oblika, gde se krugovi polažu bez prekida,
• veći razmak cevi u prostorijama sa malim toplotnim gubicima,
• sistemska ploča sa čepovima, koja ubrzava poštovanje razmaka,
• pripremljena, ravna i čista podloga i dobar pristup spratu,
• jasan projekat sa crtežom krugova, koji ne treba smišljati na licu mesta.

Otežava

• mnogo malih prostorija, hodnici, kupatila sa nišama i kosi zidovi,
• gusto polaganje i ivične zone, što znači više cevi i više krivina,
• rekonstrukcija sa niskim sastavom, suvi sistem ili glodanje u staru košuljicu,
• instalacije drugih zanata koje se ukrštaju u podu,
• rad na hladnoći, kada cev otvrdne i teže se savija,
• velika udaljenost prostorija od razdelnika i dugačke dovodne deonice.

Podno grejanje je timski posao. Cevi leže između rada građevinaca i podopolagača, i svaka greška u dogovoru se odrazi baš na njih.

• Električar: priprema kablove do termostata u prostorijama i do regulacije kod razdelnika. Pogoni ventila i regulacija se povezuju na struju, zato je to posao za kvalifikovanog električara. Zaboravljena zaštitna cev za kabl do termostata kasnije se rešava štemovanjem.
• Izvođač košuljice: mora znati gde će biti dilatacione fuge. One se obično predviđaju kod većih površina, na vratima i kod razuđenih oblika i moraju se poklapati sa podelom krugova.
• Keramičar i parketar: završni sloj mora biti pogodan za podno grejanje. Pločice dobro provode toplotu, drvene i vinilne podove treba birati prema toplotnom otporu i preporukama proizvođača, a debeli tepisi jako koče grejanje.
• Majstor za izvor toplote: niskotemperaturni krug traži mešanje ili izvor sa niskom temperaturom vode, na primer toplotnu pumpu ili kondenzacioni kotao. Ako je izvor gasni kotao, priključenje sme da radi samo ovlašćeno lice. Ako ikada osetite miris gasa, napustite prostor i pozovite distributera gasa ili 112.

U praksi se pokazalo korisnim da se pre livenja košuljice fotografišu sve prostorije sa metrom položenim na pod. Kasnije, kada se buši za štok, graničnik vrata ili učvršćenje WC šolje, lako se vidi kuda vode cevi.

• Prelomljena ili zgnječena cev: krug ima slab protok i prostorija ostaje hladna. Ispod košuljice se to teško popravlja.
• Nedostaje ivična traka: košuljica se pri zagrevanju upire u zid i puca, a može se prenositi i zvuk koraka.
• Nejednako dugi krugovi bez projekta: kratki krugovi pregrevaju, dugi ne dogrevaju. Uravnoteženje na razdelniku to izjednači samo delimično.
• Cevi preblizu zidu ili ispod kuhinjskih elemenata: greje se prostor gde niko ne boravi, a hrana ili nameštaj mogu da se pregreju.
• Isplivala cev u anhidritu: loše pričvršćena cev izađe ka površini, pokrivni sloj je tanak i pod iznad nje može da pukne.
• Bez ispitivanja pritiskom ili livenje bez pritiska: oštećenje kolicima, lopatom ili gaženjem otkrije se tek kada je pod završen.
• Nedostaju zaštitne cevi kod dilatacija: pomeranje košuljice opterećuje cev i vremenom je može oštetiti.
• Neoznačeni krugovi: pri podešavanju i servisu pogađa se koji krug pripada kojoj prostoriji.
• Prebrzo puštanje grejanja: grejanje pušteno punom snagom u svežu košuljicu izaziva pukotine i odvajanje pločica.

Samo polaganje cevi je obično najbrži deo celog podnog grejanja. Uigrana ekipa uobičajenu porodičnu kuću završi najčešće za jedan do nekoliko dana, zavisno od površine, razuđenosti i sistema. Kod suvih sistema i glodanja rad ide sporije.

Mnogo duže traje ono što dolazi posle. Košuljica mora da sazri, a tek onda se grejanje pušta postepeno, prema protokolu zagrevanja. Kod cementne košuljice zagrevanje obično počinje približno posle tri nedelje, kod anhidritne ranije, često otprilike posle nedelju dana, ali uvek prema uputstvima proizvođača košuljice. Temperatura vode se podiže u malim koracima, a pre polaganja završnog sloja meri se preostala vlažnost košuljice. Ko hoće pločice dve nedelje posle livenja, rizikuje pukotine i odlepljene pločice.

Polaganje cevi u sistemsku ploču može da savlada i spretan i strpljiv laik, ako ima projekat sa crtežom krugova. Priključenje na izvor toplote, električno povezivanje regulacije i uravnoteženje ipak prepustite stručnjaku. Ako je izvor gasni kotao, na njemu sme da radi samo ovlašćeno lice. Ispitivanje pritiskom neka potvrdi majstor za grejanje.

1. Proveriti da li je podloga ravna, suva i čista i da li su instalacije u podu završene.
2. Zalepiti ivičnu dilatacionu traku po obodu prostorija, oko stubova i štokova.
3. Postaviti izolaciju i sistemsku ploču prema uputstvu proizvođača, spojeve dobro uklopiti.
4. Označiti na ploči tok krugova prema projektu, uključujući ivične zone i mesta bez cevi.
5. Povezati početak cevi na polazni vod razdelnika i odmotavati cev sa odmotača bez uvijanja.
6. Utiskivati cev između čepova, savijati ravnomerno i poštovati najmanji poluprečnik savijanja prema proizvođaču.
7. Voditi cevi kod razdelnika i kroz dilatacije u zaštitnim cevima.
8. Povezati kraj kruga na povratni vod, označiti krug i zapisati njegovu dužinu prema oznakama na cevi.
9. Napuniti sistem, odzračiti ga i sa majstorom uraditi ispitivanje pritiskom uz upis u zapisnik.
10. Fotografisati sve prostorije sa metrom i ostaviti cevi pod pritiskom tokom livenja košuljice.

Cev nikada ne nastavljajte u podu bez prave potrebe. Ako se cev ošteti, posavetujte se sa majstorom da li je za taj tip cevi odobren presovani spoj za ugradnju u košuljicu.

Pre livenja košuljice je poslednji trenutak kada se sve može proveriti i popraviti bez razbijanja. Pri preuzimanju prođite kroz ove tačke:

• ivična dilatacionna traka postoji po celom obodu i kod svih štokova i stubova,
• izolacija naleže na podlogu, ne pomera se i nema praznina,
• razmaci i ivične zone odgovaraju projektu,
• cevi nisu prelomljene, zgnječene ni oštećene i u podu nema nepotrebnih spojeva,
• ispod kuhinjskih elemenata i fiksnog nameštaja cevi ne prolaze, ako je projekat tako predvideo,
• kod razdelnika i kroz dilatacije cevi vode u zaštitnim cevima,
• krugovi su na razdelniku označeni i imate spisak prostorija sa dužinama krugova,
• imate zapisnik o ispitivanju pritiskom sa pritiskom, vremenom i potpisom,
• sistem je tokom livenja košuljice pod pritiskom,
• zaštitne cevi za kablove termostata i regulacije su pripremljene,
• imate fotografije svih prostorija sa vidljivim merama,
• dobili ste preporučeni postupak zagrevanja košuljice od majstora ili proizvođača košuljice.