Zamena termostatskog ventila

Ventil se retko pokvari preko noći. Obično se javi nekim od ovih znakova:

• radijator greje punom snagom iako je glava okrenuta na minimum,
• radijator ostaje hladan, a ostali u stanu greju,
• okretanje glave nema nikakav uticaj na temperaturu radijatora,
• oko ventila se pojavljuje vlaga, kapljice, zelene ili rđaste naslage,
• u pitanju je stari ručni ventil bez termostatske regulacije.

Zašto radijator posle leta ponekad uopšte ne greje? Često se samo zaglavi mali klin u ventilu na koji pritiska glava. Kada skinete glavu, klin možete nekoliko puta pažljivo pritisnuti i pustiti. Ako se ne pomera ili pored njega izlazi voda, uložak ventila je istrošen. Ako proradi sa drugom, ispravnom glavom, ventil je dobar i dovoljno je zameniti samo glavu.

Kod jednog radijatora zamena je kratak posao. Instalater grejanja obično radi ovim redom:

1. Pregledati stanje radijatora, cevi i navoja i proceniti da li je dovoljna nova glava, novi uložak ili ceo ventil.
2. Zatvoriti radijator. U kući se često može zatvoriti navijak na povratnom vodu, a ako ne može, sistem se delimično isprazni. U stambenoj zgradi to treba dogovoriti sa upravnikom ili stambenom zajednicom, a kod daljinskog grejanja i sa toplanom.
3. Skinuti stari ventil tako da se ne oštete navoj radijatora i cev. Kod starih instalacija očistiti koroziju i nečistoću.
4. Postaviti novi ventil sa dobro zaptivenim navojem. Strelica na telu ventila mora da pokazuje u smeru toka vode.
5. Podesiti predpodešavanje ventila, ako ga ventil ima, i postaviti odgovarajuću glavu.
6. Napuniti sistem, vratiti pritisak, ispustiti vazduh iz radijatora i proveriti da li su svi spojevi suvi.
7. Proveriti da li radijator reaguje na okretanje glave.

U zgradama na daljinskom grejanju zamena se po pravilu radi van grejne sezone, kada je vertikala prazna ili se lako zatvara. Tokom zime to znači pražnjenje vode iz dela zgrade, što toplana i upravnik nerado odobravaju, a i komšijama pravi problem.

Ventil se bira prema tome kako je radijator povezan, a ne prema izgledu.

• ugaoni ventil odgovara kada cev dolazi iz zida ili poda i skreće u radijator,
• pravi ventil se koristi kada cev ide direktno u bočni priključak radijatora,
• aksijalni ili troosni ventil omogućava da glavu okrenete tamo gde ima dovoljno mesta i gde nije sakrivena iza nameštaja,
• uložak ventila se menja kod radijatora sa donjim priključkom koji imaju ventil ugrađen u samo telo radijatora, pa se tada ne menja ceo ventil, već samo uložak.

U stambenim zgradama važno je predpodešavanje. To je mala regulacija na ventilu koja ograničava najveći protok vode. Kada se zgrada hidraulički izbalansira, svaki radijator dobije svoju vrednost. Ako novi ventil dobije drugu vrednost, radijator može da „krade“ toplotu komšijama ili, obrnuto, da slabo greje. Prvobitnu vrednost je dobro saznati od upravnika ili iz projekta balansiranja, ako postoji.

Glave mogu biti mehaničke, sa tečnošću ili voskom, i elektronske. Elektronska ili pametna glava može da greje po vremenskom programu, na primer jače ujutru i uveče, a slabije tokom dana. Većina uobičajenih ventila ima navoj za glavu M30 x 1,5, a za druge tipove se prodaju adapteri. Ako planirate pametnu regulaciju, proverite kompatibilnost pre kupovine ventila, pa ćete kasnije samo zameniti glavu.

Koliko je posao zahtevan, a time i koliko vremena instalater potroši, zavisi uglavnom od stanja sistema:

• posao olakšava navijak na povratnom vodu koji se može zatvoriti, pa se jedan radijator isključi bez pražnjenja,
• pomaže i dobar pristup ventilu i očuvani navoji bez rđe,
• komplikuje ga zarastao ili korodiran stari ventil koji ne može da se odvije bez rizika da se ošteti cev,
• dodatna komplikacija je potreba da se isprazni deo sistema ili ceo sistem, naročito u stambenoj zgradi,
• vreme produžava i nestandardan razmak priključaka ili druga dimenzija, kada cev treba prepraviti,
• kada se menja više ventila odjednom, isplati se to spojiti sa ispuštanjem vazduha i proverom celog grejanja.

Zamenu tela ventila prepustite instalateru grejanja, jer se radi o sistemu pod pritiskom i greška može da poplavi vaš stan i stan ispod. Samu glavu možete zameniti i sami, jer pri tome voda ne izlazi.

1. Okrenuti staru glavu na najveći broj da ne pritiska klin.
2. Odviti navrtku ili otpustiti kopču i skinuti glavu.
3. Proveriti da li se klin ventila slobodno pomera i da li oko njega procuruje voda.
4. Proveriti da li nova glava odgovara ventilu, a po potrebi postaviti adapter.
5. Postaviti novu glavu u položaju potpuno otvoreno i navrtku pritegnuti rukom.
6. Podesiti željeni stepen i posle nekoliko sati proveriti da li radijator reaguje.

Ako se klin ne pomera ili pored njega izlazi voda, pozovite instalatera grejanja.

• ventil postavljen suprotno smeru toka vode, pa radijator šumi ili loše reguliše,
• zaboravljeno ili pogrešno podešeno predpodešavanje u stambenoj zgradi,
• previše pritegnut spoj koji ošteti navoj radijatora,
• glava postavljena uspravno odmah iznad radijatora, gde je zagreva topao vazduh koji se diže,
• glava pokrivena zavesom ili nameštajem, pa meri pogrešnu temperaturu,
• nekompatibilna glava koja ne može potpuno da zatvori ventil.

• spojevi ventila i navijka su suvi i posle nekoliko sati grejanja,
• strelica na ventilu pokazuje u smeru toka vode,
• radijator se zagreje kada glavu okrenete na viši stepen, a na minimumu se postepeno ohladi,
• glava je vodoravno, slobodno dostupna i nije pokrivena,
• predpodešavanje odgovara vrednosti od upravnika ili iz projekta,
• iz radijatora je ispušten vazduh, a pritisak u sistemu je u opsegu koji navodi proizvođač kotla, odnosno toplana,
• instalater vam je ostavio podatke o tipu ventila i glave za eventualni servis.