Zamrzavanje cevi

Sam posao ne traje dugo, ali je priprema presudna. Ledeni čep drži samo ako voda u cevi ne protiče i nije vrela. U praksi postupak izgleda otprilike ovako:

1. Majstor proceni materijal, prečnik i stanje cevi i izabere ravan, neoštećen deo za zamrzavanje.
2. Kod grejanja se isključuju kotao i cirkulaciona pumpa, ili se zatvara ventil na toj grani. Voda u instalaciji mora da se ohladi, jer se topla voda zamrzava mnogo sporije.
3. Na cev se postavljaju rashladne glave, kod manjih instalacija obično po jedna, kod većih ponekad i dve jedna pored druge.
4. Uređaj hladi dok se unutra ne napravi pun čep. Kod uobičajenih prečnika u stanovima to, zavisno od materijala, obično traje od nekoliko minuta do nekoliko desetina minuta.
5. Majstor pažljivo proveri da li čep drži: olabavi spoj iza njega i prati da li voda prestaje da curi.
6. Sledi sama popravka. Uređaj sve vreme radi i održava čep.
7. Kada je posao gotov, hlađenje se isključuje, čep se pusti da se polako otopi, a sistem se ponovo pokreće, dopunjava i odzračuje.

Najviše koristi donosi tamo gde bi pražnjenje značilo mnogo posla i nepotreban rizik. Tipične situacije su:

• zamena ili skidanje radijatora koji nema zaporne ventile,
• zamena starog ventila ili slavine koja više ne dihtuje,
• priključenje nove grane, na primer pri renoviranju kupatila ili kuhinje,
• popravka dela cevi koji curi,
• radovi u jednom stanu u zgradi sa zajedničkim sistemom grejanja.

Zašto se pražnjenje radije izbegava? Kod starijih sistema se posle pražnjenja i ponovnog punjenja pokreću naslage, koje posle zapušavaju ventile i radijatore. U sistem lakše uđe vazduh, odzračivanje traje duže, a zimi se prostorije u međuvremenu hlade. Kod većeg sistema u pitanju je i velika količina vode, a ponekad i hemijskih dodataka.

Zamrzavanje ipak ne može svuda. Ako je u grejanju antifriz, čep se teško pravi ili se ne pravi uopšte. Problem je i stalni protok, na primer na vodovodnom priključku pod punim pritiskom koji se ne može smanjiti, kao i jako korodirana cev koja možda ne bi izdržala naglu promenu temperature. Tada majstor predlaže drugi način, na primer delimično pražnjenje samo jedne grane.

U stambenoj zgradi je vertikala zajednička instalacija. Pre bilo kakvog zahvata na njoj, pa i samog zamrzavanja, dogovorite termin sa upravnikom ili stambenom zajednicom. Često je potrebno kratko isključiti pumpu u kotlarnici ili toplotnoj podstanici. Ako je zgrada na daljinskom grejanju, podstanicom obično upravlja toplana, pa proverite preko upravnika ko daje saglasnost i ko isključuje dovod.

Uobičajeno se koriste tri vrste uređaja. Koji će majstor izabrati zavisi od prečnika, materijala i od toga koliko dugo čep mora da drži.

• električni rashladni uređaj radi slično frižideru. Glave su povezane sa kompresorom i čep drže duže vreme. Pogodan je za instalacije u stanovima i kućama,
• ugljen-dioksid iz boce pod pritiskom koristi se za kratke zahvate na manjim prečnicima. Jednostavan je, ali čep drži samo dok u boci ima gasa,
• tečni azot koristi se za veće prečnike i zahtevnije instalacije, na primer u tehničkim prostorijama ili poslovnim objektima.

Čelične i bakarne cevi se zamrzavaju bez većih problema. Plastične i višeslojne cevi slabije provode toplotu, pa zamrzavanje traje duže i mora se pažljivije pratiti. Neki proizvođači cevi imaju svoja ograničenja za ovakve zahvate, zato je korisno proveriti od čega je vaša instalacija.

Obim i zahtevnost posla, pa time i konačna cena, zavise uglavnom od sledećeg:

• prečnik i materijal: tanka bakarna cev se brzo zamrzne, a debelozidni čelik ili veći prečnik traže jači uređaj i više vremena,
• pristup cevi: slobodno vođena cev je idealna, a cev u šlicu, iza pločica ili tik uz zid prvo mora da se otkrije,
• mogućnost da se zaustavi protok: ako se pumpa može isključiti i sistem ohladiti, sve ide glatko, a kod stalnog protoka posao traje duže ili se uopšte ne može izvesti,
• stanje instalacije: zarđala ili već krpljena cev traži oprezniji pristup,
• radovi koji slede: zamrzavanje se skoro uvek radi zajedno sa zamenom radijatora, ventila ili dela cevi, a trajanje tih radova određuje koliko dugo čep mora da drži.

Većina problema ne nastaje pri samom zamrzavanju, nego zbog loše pripreme. U praksi se ponavljaju ove situacije:

• zamrzavanje vrelog grejanja ili dok pumpa radi, pa se čep ne napravi ili popusti usred posla,
• loše izabrano mesto, na primer luk, spoj ili oštećen deo, gde je cev najslabija,
• zamrzavanje dva mesta jedno za drugim sa zatvorenim delom cevi između njih: led se širi i u zatvorenom delu pritisak može toliko da poraste da ošteti cev,
• lemljenje ili zavarivanje preblizu čepa: toplota ga otopi, zato se pri takvim radovima drži razmak ili se biraju presovani spojevi,
• ubrzavanje otapanja otvorenim plamenom, što može deformisati cev ili izazvati kasnije curenje.

Za otapanje važi jednostavno pravilo: čep pustiti da se polako otopi, pa tek onda vratiti pun pritisak i uključiti pumpu.

Kada majstor ode, proverite da li sistem radi jednako dobro kao pre. Pri preuzimanju prođite kroz ove tačke:

• novi ili zamenjeni spoj je suv i ne kaplje ni posle nekoliko sati rada,
• na mestu gde je bio čep nema vidljive deformacije ni pukotine,
• pritisak na manometru kotla ili sistema je u opsegu koji navodi proizvođač kotla,
• radijatori su odzračeni i greju ravnomerno po celoj površini,
• cirkulaciona pumpa radi, a u instalaciji se ne čuje klokotanje ni šištanje,
• majstor vam je rekao šta je tačno zamenio i šta da radite ako se kasnije pojavi vlaga.