Montaža toplotne pumpe vazduh-voda

Pod montažom se u cenovniku podrazumeva rad instalatera grejanja na postavljanju i povezivanju jedne toplotne pumpe vazduh-voda. Obično su to sledeći poslovi:

• postavljanje spoljne jedinice na pripremljen temelj, postolje ili zidnu konzolu, uz nivelisanje i antivibracione podloške,
• postavljanje unutrašnje jedinice, hidrauličkog modula ili kompaktne jedinice sa bojlerom,
• hidrauličko povezivanje spoljnog i unutrašnjeg dela i priključenje na sistem grejanja i pripremu tople vode,
• montaža armature koja pripada pumpi, na primer filtera, zapornih ventila, sigurnosnog ventila i odzračnog ventila,
• odvod kondenzata od spoljne jedinice,
• punjenje, odzračivanje i proba pritiska kruga,
• prvo puštanje u rad, osnovno podešavanje regulacije i upoznavanje vlasnika sa radom uređaja.

Montaža obično ne obuhvata samu toplotnu pumpu, bojler, akumulacioni rezervoar, betonski temelj, iskop za cevi, električni priključak i ispitivanje električne instalacije. Energetski deo povezuje električar ovlašćenog izvođača. Kod split izvedbe, gde se rashladne cevi spajaju na objektu, rashladni krug sme da otvara i puni samo serviser sa sertifikatom za rad sa fluorovanim gasovima. Kod monoblok izvedbe rashladno sredstvo je fabrički zatvoreno u spoljnoj jedinici, a između jedinica teče samo voda.

Kod mnogih proizvođača pumpu u rad pušta ovlašćeni servis. Od toga često zavisi i produžena garancija. Pre potpisivanja ugovora proverite ko radi puštanje u rad i da li je ono uključeno u cenu.

U novogradnji se toplotna pumpa po pravilu montira posle malterisanja i košuljice, kada je kuća zatvorena, a razvod grejanja završen. Kod adaptacije se pumpa često dodaje na postojeće radijatore. Tada najpre treba proveriti da li radijatori mogu da zagreju kuću pri nižoj temperaturi vode. Toplotna pumpa radi najefikasnije sa niskom temperaturom polaznog voda, idealno sa podnim grejanjem. Stari radijatori dimenzionisani za 70 do 80 °C možda neće biti dovoljni u najvećim mrazevima.

Pre dolaska montažne ekipe trebalo bi da bude spremno sledeće:

• Proračun toplotnih gubitaka kuće. Bez njega se snaga pumpe samo procenjuje. Predimenzionisana pumpa se često pali i gasi, a poddimenzionisana u mrazu dugo radi na električni grejač.
• Temelj ili konzola za spoljnu jedinicu. Betonska traka ili blok, ili postolje, na visini iznad uobičajenog snežnog pokrivača.
• Prodor kroz zid. Otvor ili zaštitna cev za cevi i kabl, idealno pripremljeni već u fazi grube gradnje.
• Odvod kondenzata. Šljunčani upojni sloj ili priključak na atmosfersku ili kućnu kanalizaciju. Prema podacima proizvođača spoljna jedinica zimi može da proizvede i desetine litara kondenzata dnevno.
• Električni priključak. Zasebno osiguran vod prema zahtevima proizvođača i dogovor sa Elektrodistribucijom ako se povećava odobrena snaga.
• Mesto za unutrašnju jedinicu. Tehnička prostorija sa pristupom razvodima, odvodom za sigurnosni ventil i dovoljno mesta za servis.

Postavljanje spoljne jedinice

Ovo je najvažnija odluka cele montaže. Jedinici je potreban slobodan dovod vazduha, a izduvani hladan vazduh ne sme da se vraća na usis. Proizvođači preporučuju da se izbegavaju uglovi i uski prostori između dva zida, jer odbijanje pojačava buku. Nepogodno je i mesto ispod prozora spavaće sobe, pored terase ili tik uz među sa susedom. Ako sa krova može da pada sneg ili led, jedinici je potrebna nadstrešnica. U krajevima sa jakom košavom jedinicu treba okrenuti tako da vetar ne duva direktno u ventilator. Za rashladno sredstvo R290, koje koristi veliki broj novijih monoblok uređaja, proizvođač propisuje sigurnosnu zonu oko jedinice u kojoj ne smeju da budu, na primer, šahtovi, svetlarnici, ventilacioni otvori ni ulazi u podrum.

Postavljanje na temelj ili konzolu

Jedinica se postavlja na betonski temelj, postolje ili nosivu zidnu konzolu. Mora da stoji u libeli, a ispod nogica idu antivibracione podloške. Zidna konzola je kompromis. Štedi prostor, ali na lakim zidovima ili na zidu spavaće sobe može da prenosi vibracije u kuću. Većina instalatera zato daje prednost posebnom temelju na tlu.

Hidrauličko povezivanje

Između spoljne i unutrašnje jedinice polažu se izolovane cevi. Izolacija napolju mora biti otporna na vlagu i UV zračenje. Na priključke se montiraju fleksibilna creva koja prigušuju vibracije i filter koji štiti izmenjivač pumpe od nečistoća iz sistema. Kod povezivanja na stari sistem isplati se instalaciju prethodno isprati i dodati separator mulja sa magnetom. Mulj iz starih radijatora čest je uzrok kvarova.

Povezivanje na grejanje i toplu vodu

Prema projektu pumpa se povezuje direktno na krug grejanja ili preko akumulacionog rezervoara, odnosno hidrauličke skretnice. Za pripremu tople vode koristi se troputni ventil i bojler sa dovoljno velikim izmenjivačem. Običan bojler namenjen kotlu često ima premali izmenjivač, pa vodu dogreva električni grejač. Proizvođači navode i minimalnu zapreminu vode u sistemu i minimalni protok koji mora uvek biti obezbeđen, i kada su termostatske glave zatvorene.

Kondenzat i zaštita od smrzavanja

Kondenzat se odvodi u šljunčani upojni sloj ispod dubine smrzavanja, u atmosfersku kanalizaciju ili preko sifona u kućnu kanalizaciju. Spoljni deo odvoda treba zaštititi od smrzavanja, često grejnim kablom. Ako hidraulika napolju nije zaštićena, a pumpa zbog nestanka struje stane, voda u izmenjivaču može da se zamrzne. Rešenje je antifriz, ventili za zaštitu od smrzavanja ili razdvajanje kruga prema uputstvu proizvođača.

Punjenje, proba pritiska i puštanje u rad

Krug se puni pripremljenom vodom, odzračuje i radi se proba pritiska. Električar završava energetsko povezivanje, a serviser pušta pumpu u rad. Podešava se kriva grejanja, odnosno zavisnost temperature vode od spoljne temperature, priprema tople vode, program zaštite od legionele i vremenski režimi. Na kraju se popunjava zapisnik o puštanju u rad.

Monoblok

Ceo rashladni krug nalazi se u spoljnoj jedinici. U kuću ulaze samo cevi sa vodom. Montaža je jednostavnija i za nju nije potreban sertifikat za fluorovane gasove. Nedostatak je to što vodene cevi napolju treba zaštititi od smrzavanja, a rastojanje između jedinica je obično ograničeno.

Split

Kompresor je napolju, a izmenjivač voda-rashladno sredstvo unutra. Između jedinica vodi rashladni cevovod koji se ne smrzava. Krug se ipak spaja, vakuumira i puni na objektu, a to sme da radi samo sertifikovani serviser. Split se često bira kada je spoljna jedinica dalje od kuće.

Hibridno povezivanje

Toplotna pumpa radi zajedno sa postojećim gasnim kotlom ili kotlom na pelet, koji se uključuje samo u najvećim mrazevima ili pri velikoj potrošnji tople vode. Kod adaptacije je to razuman međukorak dok kuća još nije izolovana.

Orijentacione cene uređaja mnogo se razlikuju prema snazi i proizvođaču. Za uobičajene snage za porodičnu kuću reč je o nekoliko hiljada evra za uređaj, uz dodatne stavke za bojler, akumulacioni rezervoar i pribor. Tačan iznos daje tek ponuda za konkretnu kuću.

• Snaga odabrana napamet. U praksi se pumpa često bira prema površini kuće ili snazi starog kotla. Stari kotao je obično znatno predimenzionisan, a kuća posle izolacije traži mnogo manje toplote.
• Jedinica na lošem mestu. Ispod prozora spavaće sobe, u uglu između zidova ili naspram susedove terase. Buka se tada rešava naknadno i skuplje.
• Kondenzat pušten na teren. Voda se zimi zamrzava, ispod jedinice raste led koji može da ošteti isparivač ili stazu.
• Spoljna jedinica bez razmaka od tla. Sneg blokira usis ili odvod kondenzata, a pumpa se muči sa odmrzavanjem.
• Neispran stari sistem. Mulj i magnetit već u prvoj sezoni zapuše filter i izmenjivač.
• Premali izmenjivač u bojleru. Topla voda se dugo greje, a dogreva je električni grejač, što povećava potrošnju.
• Termostatske glave u svakoj prostoriji bez obilaznog voda. Pumpa nema zagarantovan minimalni protok i prijavljuje greške.
• Fabrička podešavanja. Kriva grejanja ostaje nepotrebno visoko, pa pumpa radi sa lošijom efikasnošću nego što bi mogla.

Da li je za spoljnu jedinicu potrebno neko odobrenje ili prijava, proverite u lokalnoj upravi svoje opštine ili grada. U stambenoj zgradi potrebna je i saglasnost stambene zajednice, jer su fasada i krov zajednički delovi zgrade.

Buka spoljne jedinice ne sme da prelazi dozvoljene nivoe prema susednim kućama, posebno noću. Naknadne prepravke zbog žalbi suseda obično su skupe. Proizvođači zato navode zvučnu snagu jedinice i preporučena rastojanja, koja se isplati poštovati već pri planiranju.

Električno povezivanje mora da izvede električar ovlašćenog izvođača, uz proveru instalacije posle radova. Ako se povećava odobrena snaga ili menja merno mesto, to treba unapred rešiti sa Elektrodistribucijom Srbije.

Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa gradovima i opštinama povremeno raspisuje javne pozive za subvencije za energetsku efikasnost domaćinstava, u kojima su toplotne pumpe često među mogućim merama. Uslovi, iznosi i rokovi razlikuju se od opštine do opštine, a uređaj se po pravilu kupuje i ugrađuje tek posle odobrenja. Aktuelne uslove proverite na zvaničnom portalu svoje opštine ili grada pre narudžbe uređaja.

Pri preuzimanju zatražite zapisnik o puštanju u rad, garantne uslove i dokumentaciju o ispitivanju električne instalacije. Zatim prođite sledeće tačke:

• spoljna jedinica stoji u libeli, na antivibracionim podloškama i dovoljno visoko iznad tla,
• oko jedinice ima slobodnog prostora prema uputstvu proizvođača, a izduvani vazduh ne duva u zid ni prema susedu,
• kondenzat otiče u upojni sloj ili kanalizaciju i ne curi po stazi,
• cevi napolju su potpuno izolovane, izolacija nije pocepana i zaštićena je od sunca,
• prodor kroz zid je zaptiven i u njega ne ulazi voda,
• na dovodu u pumpu postoje filter i zaporni ventili kojima se pri servisu može prići,
• pritisak u sistemu posle probe ne pada i nijedan spoj ne kaplje,
• regulacija je podešena, znate da promenite temperaturu i režim rada i imate zapisane pristupne podatke za aplikaciju,
• pumpa u radu ne proizvodi neobične zvukove ni vibracije koje bi se prenosile u kuću.

Prve zime pratite potrošnju struje i broj sati rada pomoćnog električnog grejača. Ako se uključuje često i pri blagim minusima, nešto nije u redu sa podešavanjem ili sa izborom snage.

Cena rada u cenovniku NUMIQ iznosi oko 93.700 dinara po komadu za jednu toplotnu pumpu vazduh-voda. To je rad instalatera grejanja uključujući sitan potrošni materijal, bez same pumpe, bojlera, akumulacionog rezervoara i ostalog glavnog materijala. Stvarne cene razlikuju se po regionima i gradovima, pa su u Beogradu i Novom Sadu obično više nego u manjim mestima.

Konačan iznos za montažu najviše zavisi od sledećeg:

• rastojanja između spoljne i unutrašnje jedinice i načina vođenja cevi,
• da li je u pitanju novogradnja sa pripremljenim razvodom ili zamena izvora u starom sistemu koji treba isprati i prepraviti,
• broja krugova grejanja, akumulacionog rezervoara, bojlera i hibridnog povezivanja sa postojećim kotlom,
• demontaže i odvoženja starog kotla,
• pristupa mestu montaže i potrebe za skelom ili platformom kod zidne konzole,
• građevinskih radova kao što su temelj, prodori kroz zid i iskop za cevi.

Povezane radove možete posebno da izračunate, na primer demontažu gasnog ili električnog kotla, montažu ekspanzione posude ili polaganje cevi podnog grejanja. Pregled svih stavki naći ćete u odeljku instalaterski radovi grejanja.