Zabrtvljivanje radijatora

Dobra maska ne počinje testerom, nego pitanjem: hoće li radijator i posle oblaganja zagrejati prostoriju? Svaka maska zadrži deo toplote. Zato se prvo procenjuje tip grejnog tela, njegova veličina i to da li već sada radi na granici svojih mogućnosti. Ako se u prostoriji zimi i bez maske teško održava temperatura, oblaganje će stanje pogoršati.

1. Proceniti radijator: tip (panelni, člankasti, liveni), dimenzije, položaj i snagu prema pločici ili dokumentaciji, po potrebi uz pomoć vodoinstalatera ili majstora za grejanje.
2. Izmeriti prostor: visinu, širinu i dubinu grejnog tela, razmak od prozorske klupice, poda i bočnih zidova, položaj ventila i priključaka.
3. Osmisliti masku: otvore za vazduh dole i gore, pristup termostatskoj glavi i donjem ventilu i deo koji se skida radi čišćenja.
4. Izabrati materijal prema tome da li maska treba da bude trajna ili da se lako skida.
5. Napraviti konstrukciju ili postaviti gotovu masku.
6. Obraditi površinu: gletovanje, brušenje, krečenje ili lakiranje.
7. Probati grejanje i po potrebi povećati otvore za vazduh.

Zašto su važni otvori i dole i gore? Radijator greje vazduh, topao vazduh se penje, a odozdo se uvlači hladniji. Kada je maska otvorena samo spreda ili samo odozgo, to prirodno strujanje se poremeti i toplota ostaje zarobljena ispod maske.

Gips-karton

Dobar je izbor kada radijator treba da „nestane“ u zidu, na primer kao deo obloge zida ili niše. Ploče se zavrću na metalne profile pričvršćene za zid i pod, a zatim ih moler gletuje i kreči zajedno sa zidom. To je trajno rešenje. Ako se radijator kasnije menja, deo konstrukcije mora da se rastavi. Zato se u gips-karton ugrađuju ventilacione rešetke i servisna vratanca.

Drvo

Drvena maska za radijator lepo se uklapa u klasičan enterijer i može da se uskladi sa nameštajem ili podom. Obično stoji samostalno ili se samo kači, pa se lako skida. Gornja ploča može da služi kao polica. Masivno drvo ipak traži dovoljno otvora za vazduh i završnu obradu koja dugo podnosi toplotu.

MDF

MDF ploča se precizno obrađuje i u nju se lako izrezuje dekorativna rešetka. Jednostavno se lakira ili oblaže folijom. Birajte ploču i završnu obradu koje proizvođač preporučuje za upotrebu uz izvor toplote, inače maska vremenom može da se iskrivi ili požuti.

Metal

Metalne perforirane maske su čvrste, toplota kroz njih dobro prolazi i deluju moderno. Često se prave po meri, pa izrada traje duže, a montaža traži veću preciznost.

Koliko je posao zahtevan, a time i kolika je konačna cena, zavisi od više stvari:

• veličina radijatora i broj komada, više istih maski radi se brže,
• položaj, masku ispod prozora sa niskom klupicom ili u uglu teže je osmisliti,
• ravnost zidova i poda, kriv zid traži izravnavanje konstrukcije,
• izabrani materijal i složenost dizajna, lukovi, izrezi i ukrasi dodaju posao,
• završna obrada, lakiranje ili bajcovanje znače dodatne korake,
• položaj ventila i cevi, ako su nezgodno postavljeni, masku treba naknadno prilagođavati.

U stambenoj zgradi imajte na umu i delitelje toplote, ako su ugrađeni na radijatorima, što je čest slučaj u zgradama koje se greju preko toplane i plaćaju grejanje po potrošnji. Pokriven radijator može uticati na njihovo očitavanje. Zato oblaganje prijavite upravniku ili stambenoj zajednici i pitajte kako se to rešava pri obračunu. Obična maska u enterijeru obično nije građevinski radovi, ali ako je deo većeg renoviranja, proverite prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, u nadležnom organu, šta celo renoviranje zahteva.

• Nema ventilacije. Maska bez otvora dole i gore zadržava toplotu, prostorija se sporije zagreva, a grejanje radi duže.
• Termostatska glava ispod maske. Glava „oseća“ topao vazduh zarobljen ispod maske i zatvara ventil pre nego što se prostorija zagreje. Pomaže otvor tačno kod glave ili termostatska glava sa izdvojenim senzorom.
• Neodgovarajući materijal. Jeftine ploče, plastika ili završne obrade koje nisu predviđene za toplotu krive se ili menjaju boju.
• Maska preblizu grejnom telu. Između radijatora i maske treba da ostane vazdušni razmak. S druge strane, preduboka i zatvorena kutija stvara „džep“ toplog vazduha.
• Nema pristupa ventilima. Kod kvara ili ispuštanja vazduha iz radijatora tada mora da se razbija ili rastavlja.
• Gips-karton bez noseće konstrukcije. Ploče zalepljene direktno na zid ili loše pričvršćeni profili vremenom pucaju.

Gotovu drvenu, MDF ili metalnu masku možete postaviti i sami. Konstrukciju od gips-kartona oko radijatora i svaki zahvat na cevima ili ventilima radije prepustite majstoru.

1. Isključiti grejanje ili sačekati da se radijator ohladi.
2. Izmeriti širinu, visinu i dubinu radijatora, zajedno sa ventilima i termostatskom glavom.
3. Izabrati masku koja je sa svake strane nekoliko centimetara veća od grejnog tela i ima otvore za vazduh dole i gore.
4. Proveriti da li se termostatskoj glavi može prići kroz otvor ili kroz deo koji se skida.
5. Usisati prašinu sa radijatora i ispod njega dok je još slobodno dostupan.
6. Postaviti masku prema uputstvu proizvođača, a ako se kači, pričvrstiti je za zid odgovarajućim tiplovima.
7. Proveriti da maska stoji čvrsto i da ne dodiruje cevi ni ventile.
8. Uključiti grejanje i posle nekoliko sati proveriti da li prostorija greje kao ranije.

• maska je čvrsto pričvršćena i ne pomera se kad se pritisne,
• otvori za vazduh postoje i dole i gore i ništa ih ne zaklanja,
• termostatska glava i donji ventil dostupni su bez skidanja maske,
• deo koji se skida ili vratanca lako se otvaraju,
• između maske i radijatora postoji vazdušni razmak,
• površina je glatka, bez pukotina i ivica o koje se može povrediti,
• kada se grejanje uključi, maska se ne krivi i ne ispušta miris,
• prostorija se zagreva približno isto kao pre oblaganja.