Izrada ograde od DT blokova 20, 25

Postupak je isti za sve širine blokova. Razlika je uglavnom u širini temelja i količini armature.

1. Obeležavanje. Trasa ograde se obeleži kočićima i kanapom tačno po granici placa. Istovremeno se određuju visina gotove ograde i mesta stubova i kapija.
2. Iskop temelja. Rov se kopa do dubine do koje ne dopire mraz. U Srbiji je to obično oko 80 cm, u planinskim krajevima i na glinovitom ili vlažnom tlu i više. Dno se poravna i nabije.
3. Temeljna traka. U rov se postavlja armatura i zaliva betonom one klase koju traži projekat ili iskusan izvođač, kod ograda često C16/20 ili jače. Iz temelja moraju da vire uspravne šipke na koje se kasnije nastavlja armatura u blokovima. Traka je obično šira od samog bloka.
4. Slaganje blokova. Prvi red se postavlja u malter i pažljivo nivelše, jer on određuje liniju i visinu cele ograde. Sledeći redovi se slažu na vez, tako da se spojnice smenjuju.
5. Armatura. U šupljine ide vertikalna armatura, a u žlebove blokova horizontalna. Više armature traže uglovi, stubovi i mesta na kojima će visiti kapija.
6. Zalivanje betonom. Beton se sipa postepeno, posle nekoliko redova, i zbija se probadanjem šipkom ili pervibratorom, da u zidu ne ostanu šupljine.
7. Završetak. Na vrh idu poklopne ploče ili mala nadstrešnica koje odvode vodu. Površina se malteriše, boji, oblaže ili ostaje vidljiva.

Betonu treba vremena. Punu čvrstoću dostiže otprilike za četiri nedelje. Leti se prvih dana zaliva vodom da se ne bi presušio, a po mrazu se ne betonira bez zaštite.

Broj u nazivu približno označava širinu bloka u centimetrima. Deblji blok prima više betona i armature i zid je krući, ali su blokovi teži i temelj mora da bude širi.

• DT 12 i DT 15: niski zidići, ivice leja, podzid ispod lake ispune. Za višu punu ogradu nisu dovoljni.
• DT 20: uobičajena ograda porodične kuće, podzid i puna ograda srednje visine na ravnom placu.
• DT 25: više pune ograde, vetrovita mesta, placevi na padini i ograde sa teškom kapijom.

Zašto je visina toliko važna? Puna ograda se ponaša kao jedro. Što je viša i duža, vetar jače pritiska i veća sila deluje na dnu zida, kod temelja. Zato se za više ograde bira deblji blok i više armature. Ako ograda treba i da drži zemlju, to je već potporni zid, i njega mora da proračuna statičar, bez obzira na širinu bloka.

Što se izgleda tiče, obični glatki blokovi se uglavnom malterišu ili oblažu. Neki proizvođači nude i blokove sa dekorativnom, na primer cepanom površinom, koji ne traže malter. Tada se mora zidati vrlo čisto, jer svaka greška ostaje na vidiku.

Isti broj metara ograde može da bude jednostavan posao ili prilično zahtevan. Najviše utiču:

• teren: na ravnom je temelj jednostavan, na padini se mora stepenasto spuštati i često treba drenaža,
• pristup: kada mikser može da priđe do rova, betonira se brzo, a ručno mešanje i kolica traju mnogo duže,
• visina i širina blokova: viša ograda znači više redova, više armature i zalivanje u fazama,
• razuđenost: uglovi, stubovi, kapije, niše za poštansko sanduče ili merno mesto donose dodatno sečenje i armiranje,
• stara ograda i instalacije: rušenje, odvoz šuta i podzemni vodovi koje treba obeležiti pre iskopa,
• završna obrada: malter, kameni obklad ili metalna ispuna su posebni koraci.

Da li vam za ogradu treba neka prijava ili akt, zavisi od njene visine, položaja uz put ili na međi i od planskog dokumenta za vaše područje. Pre početka radova proverite u nadležnom organu opštine ili grada šta se prema važećim propisima o planiranju i izgradnji traži za vaš slučaj.

Ograda mora da stoji na vašem placu, ili na međi uz saglasnost suseda. Ako granica na terenu nije jasna, isplati se da je obeleži geometar. Opštine često propisuju visinu i izgled ograda prema ulici. Kod placa uz stambenu zgradu odlučuje stambena zajednica, odnosno upravnik.

Sami možete da sazidate niski zidić otprilike do visine kolena na ravnom terenu, na primer od DT 15 ili DT 20. Višu punu ogradu, ogradu na padini ili zid koji drži zemlju prepustite zidaru.

1. Proveriti granicu placa i podzemne instalacije, obeležiti trasu kanapom.
2. Iskopati rov do dubine bez mraza, poravnati i nabiti dno.
3. Postaviti armaturu sa uspravnim šipkama i izbetonirati temeljnu traku.
4. Ostaviti temelj nekoliko dana da očvrsne, po vrućini ga zalivati.
5. Prvi red blokova postaviti u malter i proveriti libelom po dužini i poprečno.
6. Sledeće redove slagati na vez i stalno proveravati vertikalnost.
7. Postaviti vertikalnu i horizontalnu armaturu, u uglovima je povezati.
8. Zalivati betonom posle nekoliko redova i svaki sloj probadati šipkom.
9. Postaviti poklopne ploče sa nagibom ili prepustom za oticanje vode.
10. Površinu malterisati ili zaštititi tek kada beton sazri.

U praksi se najčešće pokaže da problem nije u blokovima, nego u onome što je ispod njih i u njima.

• plitak temelj: mraz ga podiže i ograda se posle nekoliko zima nagne ili pukne,
• armatura nije povezana sa temeljem: zid samo leži na temelju i na vetru može da se odlomi pri dnu,
• zalivanje odjednom na veliku visinu: svež beton gura blokove i može da ih izbaci ili raspukne,
• previše redak beton: dodata voda olakšava sipanje, ali beton gubi čvrstoću,
• nezbijen beton: u šupljinama ostaju vazdušna gnezda i zid je slabiji nego što izgleda,
• bez poklopnih ploča: voda ulazi odozgo, smrzava se i malter otpada,
• duga ograda bez dilatacija: beton se skuplja i pojave se vertikalne pukotine,
• zemlja nagrnuta uz zid: bez izolacije i odvodnje zid ostaje vlažan i zimi strada.

• linija ograde odgovara obeleženoj granici i dogovorenoj visini,
• zid je vertikalan, a redovi ravni, bez vidljivog ugiba po dužini,
• na površini nema pukotina, izbačenih blokova ni tragova iscurelog betona,
• stubovi kod kapija su čvrsti, a ankeri postavljeni na pravom mestu,
• poklopne ploče čvrsto stoje i voda sa njih kaplje van zida,
• kod duge ograde postoje dilatacione spojnice,
• teren oko ograde je uređen tako da voda otiče od zida,
• izvođač vam je dao podatak o upotrebljenom betonu i preporuku kada se zid sme opteretiti ispunom ili kapijom.