Postavljanje žičanog pletiva iznad 3,0 m

Stavka u cenovniku obračunava se po dužnom metru (m') ograde. Pod postavljanjem pletiva obično se podrazumeva: razvlačenje zateznih žica, odmotavanje i kačenje pletiva, njegovo zatezanje, vezivanje za žice i stubove i završna obrada na krajnjim i ugaonim stubovima. Postavljanje stubova, betoniranje stopa, kosnici, kapije i pešačka vrata najčešće su posebne stavke. Kada upoređujete ponude, proverite šta je tačno uračunato u koju stavku. Često se dešava da jedna ponuda deluje povoljnije samo zato što u njoj nedostaju stubovi ili spojni materijal.

Visina iznad 3,0 m znači da se pletivo skoro nikad ne rešava jednom običnom trakom iz rolne. Rolne pletene žice obično se prodaju do visine od oko dva metra. Više dimenzije postoje kao sportsko pletivo, ali nisu uvek odmah na lageru. Zato se u praksi često slažu dve trake jedna iznad druge i spajaju na horizontalnoj žici ili cevi. Upravo to spajanje je jedna od glavnih razlika u odnosu na niže ograde.

U cenovniku postoje još dve srodne stavke, svaka sa svojom stranicom. Razlika nije samo u metrima visine, već u celom načinu rada:

• Pletivo do 1,4 m: niska ograda oko bašte ili za deljenje delova placa. Radi se sa zemlje, obično su dovoljne tri zatezne žice, jedna traka iz rolne i dva čoveka. Taj posao može da uradi i spretan majstor amater.
• Pletivo do 1,8 m: najčešća međna ograda porodične kuće. I dalje jedna traka i tri žice, a gornja ivica se dohvata sa zemlje ili sa niskih merdevina. Zahtevi za stubove i zatezanje su veći, ali je postupak isti.
• Pletivo iznad 3,0 m: tereni, kortovi, kompleksi, ograđeni prostori za životinje. Radi se sa skele ili platforme, žica ima više, često se dodaje horizontalna cev u sredini ili na vrhu, pletivo se slaže od više traka, a ekipa ima najmanje tri čoveka. Stubovi su deblji, gušće postavljeni i dublje fundirani.

Zašto između 1,8 m i 3,0 m nema još jednog stepena? Ograda visoka oko dva metra radi se slično kao varijanta do 1,8 m, samo sa višom trakom. Kada visina pređe tri metra, logika baštenske ograde više ne važi. Pletivo se tada ponaša kao veliko jedro kome treba čvrsta konstrukcija. Ako vam je dovoljno da ograda zaustavi psa ili pogled, izaberite nižu varijantu. Ako treba da zadrži loptu, spreči odraslog čoveka da se popne ili ogradi životinje koje skaču, potrebna vam je ova stavka.

Stubovi i stope

Pletivo se postavlja tek na gotovu noseću konstrukciju. Stubovi moraju biti ubetonirani, uspravni i u jednoj liniji. Betonu u stopama treba vremena: pre nego što počne zatezanje, obično treba da sazreva bar nekoliko dana. Tačno vreme navodi proizvođač betonske mešavine i zavisi od vremena napolju. Zatezanje visokog pletiva stvara velike sile na krajnjim stubovima. Mlad beton pod njima popusti, a stub se trajno nagne.

Za visinu iznad tri metra koriste se deblji cevasti stubovi sa debljim zidom nego kod baštenskih ograda. Razmaci su manji, približno oko 2,5 m umesto uobičajenih tri metra, a stope dublje i šire. Ugaoni, krajnji i prelazni stubovi moraju imati kosnike. Na dugim deonicama kosnici se dodaju i na srednje stubove u pravilnim razmacima. Konkretne dimenzije treba da odredi isporučilac sistema ili projektant, naročito tamo gde se računa sa opterećenjem od vetra ili udarcima lopte.

Teren i pristup

• Duž linije ograde treba da postoji slobodan pojas kojim može da prođe pokretna skela ili platforma.
• Teren ispod ograde treba da bude poravnat, da donja ivica pletiva ne visi iznad rupe i ne zariva se u izbočine.
• Žbunje, grane i ostatke stare ograde treba ukloniti unapred.
• Ako ograda ide po međi, granicu treba da obeleži ovlašćena geodetska organizacija. Kod visoke ograde pomeranje od nekoliko centimetara mnogo se teže ispravlja nego kod niske.

Propisi i komšije

Visoka ograda je upadljiv objekat koji vidi cela okolina. Pravila za ograđivanje mogu zavisiti od visine, položaja, planskog dokumenta opštine i toga da li ograda stoji uz put ili na međi sa komšijom. Šta je potrebno, utvrđuje se prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, pa pre naručivanja radova proverite u nadležnom organu lokalne samouprave. Kod stambenih zgrada i zajedničkog zemljišta odluku donosi stambena zajednica, odnosno upravnik. Sa komšijama je dobro dogovoriti se unapred: ograda viša od tri metra može da im baca senku, a ekipi će možda trebati pristup i sa njihove strane.

Pletena žica iz rolne

Klasična pletena žica, sa okcima u obliku romba, najčešći je izbor za terene i kortove. Za ovu visinu bira se deblja žica i manje okce, da pletivo izdrži udarce lopte i da se po njemu ne može lako penjati. Proizvodi se pocinkovana ili plastificirana. Pocinkovana bolje podnosi mehanička oštećenja pri zatezanju. Plastificirana lepše izgleda i duže se odupire koroziji, ali plastični sloj ne sme da se pocepa kleštima ni zatezačem. Gde je sloj oštećen, žica počinje da rđa.

Varena mreža i paneli

Varena mreža iz rolne je kruća i na velikoj visini sklona je talasanju ako nije dosledno zategnuta. Panelni sistemi (2D i 3D paneli) na ovoj visini koriste se uglavnom na sportskim terenima i u kompleksima, gde se paneli slažu jedan na drugi na sistemskim stubovima. Paneli se, međutim, ne zatežu, već se montiraju na držače, pa je to druga stavka cenovnika. Ova stranica se odnosi na pletivo koje se zateže između stubova.

Zatezne žice, horizontalne cevi i spojni materijal

Dok niskoj ogradi trebaju tri zatezne žice, za visinu iznad tri metra stavlja se više njih, otprilike na svakih 60 do 80 cm visine, zavisno od isporučioca sistema. Kod sportskih ograda umesto gornje žice, ili uz nju, koristi se horizontalna cev koja drži oblik ograde i sprečava izbočenje. Potrebne su još zatezne šipke koje se provlače kroz pletivo na krajnjim stubovima, zatezači žice, kopče i vezivna žica. Spojni materijal treba da ima istu površinsku zaštitu kao pletivo. Pocinkovana kopča na plastificiranom pletivu čudno izgleda, a kod kombinacije različitih metala korozija može da napreduje brže.

1. Provera konstrukcije. Monter proverava da li su stubovi uspravni i u liniji, da li su kosnici čvrsti i da li je beton dovoljno sazreo. Ako je neki stub kriv, to se rešava sada, a ne posle razvlačenja pletiva.
2. Razvlačenje zateznih žica. Žice se pričvrste na krajnjim stubovima, provedu kroz srednje stubove i postepeno zatežu zatezačima. Kod visoke ograde zatežu se ravnomerno, odozdo naviše, da stubovi ne bi bili vučeni na jednu stranu.
3. Postavljanje horizontalnih cevi. Ako sistem predviđa horizontalnu cev, ona se montira u obujmice na stubovima pre pletiva.
4. Odmotavanje i kačenje prve trake. Rolna se odmota duž ograde, na početku se kroz pletivo provuče zatezna šipka i pričvrsti za krajnji stub. Donja traka se okači na žice. Kada idu dve trake jedna iznad druge, obično se počinje odozdo.
5. Zatezanje pletiva. Na drugom kraju deonice pletivo se zateže pomoću druge zatezne šipke i alata za zatezanje. Na velikoj visini vuče se na više mesta odjednom, inače se pletivo zategne samo u sredini, a gore i dole ostane labavo.
6. Spajanje traka. Gornja traka se okači tako da se nastavlja na donju na horizontalnoj žici ili cevi. Trake se spajaju uplitanjem žice ili gustim vezivanjem, da između njih ne ostane procep kroz koji prolazi lopta ili ruka.
7. Vezivanje za žice i stubove. Pletivo se vezuje za žice u pravilnim, prilično gustim razmacima i za svaki stub. Retko vezivanje je na ovoj visini najčešći uzrok kasnijeg izbočenja.
8. Završna obrada. Na uglovima i krajevima pletivo se završava, a višak žice savija se ka unutra, da niko ne zakači odeću ili ruku. Donja ivica se proverava celom dužinom.

Rad na visini

Gornja ivica pletiva je na visini sa koje pad znači težu povredu. Montaža sa običnih merdevina naslonjenih na stub nije bezbedna, jer merdevine pri vučenju pletiva lako skliznu. Profesionalne ekipe rade sa pokretne skele ili radne platforme i koriste opremu za zaštitu od pada. Zato ova stavka nema uputstvo za majstore amatere: ovo nije posao koji laik sme da radi sam. Po jakom vetru visoko pletivo se uopšte ne postavlja. Odmotana traka se ponaša kao jedro i može da obori čoveka zajedno sa skelom.

Na zahtevnost, a time i na cenu, utiče više stvari nego što se na prvi pogled čini:

• Prava i duga deonica je najjednostavnija. Ekipa uhvati ritam i zateže pletivo u velikim dužinama odjednom.
• Mnogo uglova i preloma znači mnogo završetaka, zateznih šipki i novog zatezanja. Kratke deonice idu sporo.
• Nagib otežava sve: pletivo treba seći i oblikovati, skela se teško stabilizuje, a donju ivicu je teško držati na istoj visini iznad terena.
• Loš pristup, na primer ograda tik uz zid, vodu ili komšijin objekat, gde ne može da se postavi skela, znatno usporava rad.
• Dve ili više traka jedna iznad druge dodaju spajanje, koje je sporo i mora biti precizno.
• Loše postavljeni stubovi druge firme često znače da monter prvo mora da popravlja, ili pletivo nikad neće biti lepo zategnuto.
• Vreme: vetar i mraz zaustavljaju ili usporavaju rad, a plastificirano pletivo je na hladnoći krtije.

Visoko pletivo retko stoji samo. Pre postavljanja treba završiti iskope i betoniranja u okolini, da mašine ne bi prolazile pored gotove ograde. Kod terena se često prvo radi podloga, veštačka trava ili asfalt, a tek onda pletivo, ali tada postoji rizik da skela ošteti podlogu. To treba dogovoriti unapred, kao i način zaštite površine.

Ako planirate da kasnije na ogradu okačite mrežu za zasenu, reklamne banere ili da je pustite da obraste puzavicama, recite to pre postavljanja stubova. Golo pletivo vetru skoro ne pruža otpor, ali pokrivena površina viša od tri metra stvara veliki otpor, pa se stubovi dimenzionisani samo za pletivo mogu saviti ili iščupati. Slično je sa injem i snegom koji se lepe na gusto pletivo.

Kapije i pešačka vrata obično se postavljaju pre pletiva ili istovremeno, da bi se pletivo moglo završiti na njihovim stubovima. Električne instalacije, rasvetu terena i kamere na stubovima radi isključivo električar sa odgovarajućom licencom. Pre kopanja stopa tražite podatke o podzemnim instalacijama iz katastra vodova i od nadležnih preduzeća. Ako se pri iskopu naiđe na gasnu cev i osetite miris gasa, napustite mesto, pozovite 112 i obavestite distributera gasa.

• Slabo zatezanje. Pletivo se posle prvog leta izboči, između stubova pravi trbuhe i pri udarcima lopte trajno se deformiše.
• Retko vezivanje za žice. Pletivo klizi, gornja traka se odvaja od donje i nastaje procep.
• Zatezanje dok je beton mlad. Krajnji stubovi se nagnu ka unutra, cela ograda olabavi, a popravka znači rastavljanje deonice.
• Nedostaju kosnici. Ugaoni stub se postepeno savija. Na visini iznad tri metra to se vidi brže nego kod niske ograde.
• Loše spojene trake. Vidljiv horizontalni talas ili procep na sredini ograde kroz koji prolazi lopta.
• Oštećen plastični sloj. Posle nekog vremena na žicama se pojave tačke rđe, naročito tamo gde je pletivo vučeno kleštima.
• Oštri krajevi žice. Na terenu je to bezbednosni rizik, deca se lako povrede o žicu koja viri.
• Prevelik razmak pri zemlji. Ispod ograde se provuče pas, lopta ili dete, što kod terena i ograđenih prostora za životinje poništava smisao cele ograde.

Postavljanje visokog pletiva je znatno sporije nego kod nižih varijanti. Na svaki dužni metar dolazi više žica i više vezivanja, često i spajanje traka, a skela se stalno premešta. Pravu deonicu oko manjeg terena iskusna ekipa obično završi za nekoliko dana, dok razuđen kompleks na nagibu može da traje znatno duže. Tome treba dodati vreme sazrevanja betona u stopama, koje se ne preklapa sa montažom pletiva. Razuman plan zato ostavlja razmak između betoniranja stubova i zatezanja i rezervu za loše vreme.

Gotovu ogradu prođite celom dužinom sa obe strane i pogledajte je i sa veće udaljenosti, odakle se neravnine najbolje vide. Pritisnite pletivo rukom na više mesta i na različitim visinama. Treba da ravnomerno popušta i da se vrati u prvobitni položaj. Pri preuzimanju proverite:

• stubovi stoje uspravno i u jednoj liniji, nijedan se nije nagnuo posle zatezanja,
• pletivo je ravnomerno zategnuto celom visinom, bez izbočina i talasa,
• spoj između traka je neprekidan, bez procepa i vidljivog preloma,
• pletivo je vezano za svaku žicu i svaki stub u gustim razmacima,
• zatezne žice su zategnute, a zatezači pritegnuti,
• ugaoni i krajnji stubovi imaju kosnike i čvrsto stoje,
• horizontalne cevi, ako su deo sistema, čvrsto su pričvršćene u obujmicama,
• krajevi žice su savijeni ka unutra i nigde ne vire,
• plastični sloj nije pocepan ni oguljen,
• donja ivica drži dogovoreni razmak od terena celom dužinom,
• okolina je očišćena, bez ostataka žice i isečaka pletiva koji bi mogli da povrede ljude ili oštete kosilicu.