Ograda od betonskih blokova za oplatu DT 12/15

Oznaka DT znači blok za oplatu, a broj pokazuje debljinu u centimetrima. Blok DT 12 debeo je približno 12 cm, DT 15 približno 15 cm. Unutra ima šupljine u koje se ubacuje armatura i sipa beton. Blok je zapravo izgubljena oplata, a nosivost daje tek betonsko jezgro sa čelikom.

Tanki blokovi su dobar izbor naročito u ovim situacijama:

• podzid ispod ogradnih panela, pletiva ili drvene ispune, obično do visine od približno 30 do 80 cm,
• nizak pun zidić uz stazu, oko leje ili predbašte,
• ograda na uskom pojasu uz među, gde bi deblji zid nepotrebno oduzimao prostor,
• zamena stare, raspadnute betonske podzide u istoj liniji.

Zašto je kod tankog bloka visina toliko važna? Pun zid se ponaša kao jedro. Što je viši, to se vetar jače upire u njega i to veće sile deluju na dno zida kod temelja. Vitak zid debljine 12 do 15 cm nema veliku stabilnost, pa se visoka puna ograda od njega ne radi bez stubova od debljih blokova ili bez statičke provere. Razumnu visinu za konkretan blok navodi proizvođač, a kod viših punih zidova vredi se posavetovati sa statičarem.

Na sajtu NUMIQ postoji i posebna stavka Ograda od blokova DT 20/25. Dve varijante na prvi pogled izgledaju slično, ali svaka služi za drugi zadatak. Razlika nije samo u debljini, već i u tome šta zid podnosi, kako se zaliva i koliko posla ide uz njega.

• Namena: DT 12/15 je tipično podzid i nizak zidić, a DT 20/25 se bira za više pune ograde, zidove protiv buke, stubove kapija i mesta gde zid drži i manju visinsku razliku terena.
• Šupljine i beton: tanki blokovi imaju uske šupljine, pa im treba beton sa sitnim agregatom i pažljivije zalivanje. Debeli blokovi podnose uobičajeniji beton i u njih stane više armature.
• Temelj: ispod DT 12/15 obično je dovoljna uža temeljna traka, ispod DT 20/25 traka je šira, a kod višeg zida i jače armirana.
• Težina i rukovanje: tanke blokove jedan čovek bez muke nosi i kroz nepristupačno dvorište. Debeli su teži, pa se kod dužih deonica rad planira sa paletarom ili mehanizacijom.
• Potrošnja betona: za dužni metar iste visine u DT 12/15 ide primetno manje betona, što olakšava logistiku i često omogućava mešanje betona na licu mesta.
• Rizici: tanak zid je osetljiviji na ispupčenja pri zalivanju, na vetar i na pritisak zemlje. Debeo zid je robusniji, ali se veća greška u postavljanju na njemu teže ispravlja.

Praktično rečeno: ako vam treba podzid ispod panela, a ograda neće držati zemlju, DT 12/15 je obično dovoljan. Ako želite pun zid do visine čoveka, ako je komšijino zemljište pola metra više ili ako na zid kačite tešku kapiju, uzmite DT 20/25 ili bar stubove od debljih blokova.

Međa i dozvole

Ograda stoji na međi i međa mora biti sigurna. U praksi se često dešava da stara ograda odstupa od katastra i po nekoliko desetina centimetara. Ako niste sigurni, angažujte ovlašćenu geodetsku organizaciju da obeleži granicu parcele i dogovorite se sa komšijom pre kopanja. Spor oko pojasa zemlje mnogo se teže rešava kada je beton već izliven.

Da li za ogradu treba neko odobrenje ili prijava zavisi od njene visine, položaja, od toga da li je uz javni put, u zaštitnom pojasu ili u zaštićenoj celini. Pravila određuju važeći propisi o planiranju i izgradnji i lokalni planski dokumenti, pa pre početka radova proverite u nadležnom organu opštine ili grada. Kod ograde uz put može biti potrebna saglasnost upravljača puta. Ako je reč o placu uz stambenu zgradu, odluku donosi stambena zajednica, a dogovor ide preko upravnika.

Instalacije u zemlji

Duž ograda često prolaze vodovodni priključci, gas, struja i telekomunikacioni kablovi. Pre kopanja zatražite od nadležnih preduzeća da obeleže trase. Svuda gde je instalacija blizu, kopajte ručno. Ako pri iskopu oštetite gasnu cev ili osetite miris gasa, odmah se udaljite na bezbedno rastojanje, ne palite vatru i ne uključujte električne uređaje, pa pozovite 112 i dežurnu službu distributera gasa. Kabl pod naponom ne dirajte, kvar rešava isključivo elektrodistribucija i kvalifikovani električar.

Temelj i pristup

Blokovi DT 12/15 polažu se na betonsku temeljnu traku. Ona ide do dubine do koje zemlja ne smrzava, u Srbiji obično približno 80 cm, a u hladnijim i brdskim krajevima i nešto dublje, zavisno od tla. U svež temelj se postavljaju uspravne čelične šipke, takozvani ankeri ili trnovi, koji kasnije povezuju temelj sa zidom. Proverite da li stavka u cenovniku obuhvata i iskop i temelj ili samo zid. Obezbedite pristup za dovoz palete blokova, mesto za skladištenje, vodu i struju za mešalicu.

1. Obeležavanje linije ograde kanapom između kočića, određivanje visine gornje ivice i položaja kapije, kapijice i dilatacija.
2. Provera temeljne trake: ravnost, visina, položaj ankera. Ako temelj nije ravan, prvi red se izravnava malterom.
3. Postavljanje prvog reda blokova u cementni malter, tačno po kanapu i libeli. Ovo je najvažniji korak, svaka greška se gore umnožava.
4. Slaganje narednih redova na suvo, sa preklopom, odnosno sa pomeranjem spojnica za pola bloka. Na krajevima i kod kapija koriste se završni ili prilagođeni blokovi.
5. Ubacivanje horizontalne armature u žlebove blokova, obično približno u svaki drugi red, i nastavljanje vertikalnih šipki prema nacrtu.
6. Zalivanje betonom u slojevima, ne odjednom po celoj visini. Beton se zbija probadanjem ili pažljivim vibriranjem.
7. Provera vertikalnosti i linije još dok beton vezuje, dok se zid može blago doterati.
8. Završetak gornje ivice: poravnavanje betona, ugradnja ankera za panele ili stubiće, kasnije postavljanje kapa.
9. Završna obrada kada beton sazri: malter, obloga, premaz ili ostavljen vidni blok, ako to proizvođač dozvoljava.

Zalivanje tankih blokova

Kod DT 12/15 zalivanje je najosetljiviji deo posla. Šupljine su uske i krupan agregat se u njima zaglavi. Tako ostaju prazna mesta bez betona, koja se spolja ne vide. Zato se koristi beton sa sitnim agregatom, obično približno do 8 mm, i sa tečnijom, ali ne vodenastom konzistencijom. Klasu čvrstoće betona određuje proizvođač blokova ili projektant, najčešće je reč o uobičajenom konstruktivnom betonu.

Beton se sipa u slojevima, proizvođači obično navode nekoliko redova odjednom, da pritisak svežeg betona ne bi ispupčio ili pocepao tanak blok. Zbija se probadanjem šipkom ili pervibratorom sa tankom glavom, kratko i pažljivo. Predugo vibriranje rastrese tanak zid i izgura ga iz linije.

Blokovi

Blokovi za oplatu prave se od betona, neki sa glatkom, a neki sa grubljom površinom. Običan sivi blok je namenjen malterisanju ili oblaganju. Ako želite ogradu bez maltera, izaberite blok koji proizvođač izričito navodi kao fasadni ili ogradni. Pored klasičnih blokova za oplatu postoje i dekorativni ogradni sistemi sa cepanom površinom, koji imaju sopstvene stubove i završne elemente.

Armatura

U tanke blokove stavljaju se šipke manjeg prečnika, jer u uske šupljine debeo čelik sa potrebnim zaštitnim slojem betona jednostavno ne stane. Armatura ne sme da leži na zidu bloka, mora biti obavijena betonom, inače brzo korodira. Kod podzida ispod panela obično je dovoljna jednostavnija armatura, a kod punog zidića veće visine odlučuje proračun statičara.

Završetak i površina

Gornju ivicu štiti kapa ograde od betona ili veštačkog kamena. Treba da ima prepust i okapnicu, da voda ne bi curila niz zid. Ispod kape ide lepak ili malter otporan na mraz, ne običan unutrašnji malter. Za površinu se koristi spoljašnji malter za sokle, obloga od kamena ili kamenih traka ili fasadni premaz namenjen betonu. Na strani koja dodiruje zemlju preporučuje se hidroizolaciona masa, inače voda kapilarno penje i malter se ljušti.

Najbrže se gradi na ravnom terenu, sa dobrim pristupom i temeljem koji je tačno u visini. Posao, naprotiv, otežavaju:

• nagib terena, gde se temelj i zid moraju stepenovati i ima više sečenih blokova,
• mnogo uglova, lukova, kapijica i završetaka na kratkoj dužini,
• loš pristup, kada se blokovi i beton nose ručno kroz dvorište,
• neravan ili star temelj koji treba izravnati ili delimično zameniti,
• rušenje i odvoz stare ograde, korenje drveća i žbunja u liniji ograde,
• instalacije u liniji ograde, zbog kojih se kopa ručno ili menja trasa,
• veći zahtevi za izgled, na primer vidni blok, na kome ne sme ostati ni kap betona.

Kod DT 12/15 pomaže to što su blokovi laki, a betona ide manje. Ali ako se od tankog bloka traži ono što pripada debljoj varijanti, troškovi se prelivaju u složeniju armaturu, dodatne stubove i popravke.

Zid od blokova je najčešće samo deo ograde. Pre zalivanja mora biti jasno koji sistem ispune ide na podzid. Ankeri za panele, stubići za pletivo ili konzole za drvo ugrađuju se u svež beton ili se kasnije buše. Pri bušenju tankog zida postoji rizik da se ivica odlomi, pa je pametno ankerovanje rešiti unapred.

Uskladite još i:

• zaštitne cevi za struju do kapije, rasvete, zvona ili interfona, koje se postavljaju pre zalivanja, a samo povezivanje radi električar,
• mesto za poštansko sanduče i niše za merila struje ili gasa, čiji položaj određuje distributer,
• stubove za kapiju i kapijicu, koji se kod teže kapije rade od debljih blokova, ne od DT 12/15,
• odvodnjavanje uz ogradu, da voda sa popločanih površina ne bi slivala ka dnu zida,
• uređenje terena, popločavanje i ivičnjake, koji dolaze uz ogradu kasnije.

• Plitak temelj: posle nekoliko zima ograda se nakrivi ili napukne, jer je zemlja koja se smrzava podiže.
• Nedostaju ankeri iz temelja: zid je za temelj samo zalepljen, pa ga vetar ili udarac mogu oboriti.
• Krupan agregat u uskim šupljinama: u zidu ostaju praznine, armatura bez betona rđa i zarđala voda probija na površinu.
• Zalivanje cele visine odjednom: blokovi se ispupče, razmaknu ili zid skrene iz linije.
• Bez dilatacija na dugoj deonici: pojavljuju se vertikalne pukotine na nepravilnim mestima. Dilatacione fuge se obično rade na približno svakih nekoliko metara, tačan razmak navodi proizvođač.
• Kapa bez prepusta ili okapnice: voda ulazi u vrh zida, malter otpada, a beton strada od mraza.
• Običan malter bez izolacije uz zemlju: dno zida je stalno vlažno, javljaju se beličaste mrlje i mahovina.
• Tanak zid iskorišćen kao potporni zid: pod pritiskom zemlje se prevrne, čak i kada je nizak.

Samo slaganje i zalivanje tankih blokova ide relativno brzo. Više vremena odnose iskop, temelj i čekanje na beton. Temelj bi trebalo da vezuje bar nekoliko dana pre zidanja, a proizvođači betona obično preporučuju opterećenje tek kada beton dostigne dovoljnu čvrstoću. Leti beton u blokovima treba zaštititi od brzog isušivanja, pa je dobro zid nekoliko dana kvasiti i pokriti. Zimi, na temperaturama blizu nule, bez posebnih mera se ne betonira.

Ogradni paneli se obično postavljaju posle nekoliko dana. Malter ili obloga dolaze na red najčešće posle nekoliko nedelja, kada beton sazri i prosuši se, a punu čvrstoću beton dostiže približno posle 28 dana.

Nizak podzid ispod pletiva ili panela spretan majstor amater može da uradi sam, ako već ima gotov i sazreo temelj sa ankerima. Ne upuštajte se sami u visoke pune zidove, potporne zidove ni u radove blizu instalacija.

1. Proveriti ravnost i visinu temelja, obeležiti najvišu tačku.
2. Razvući kanap celom dužinom ograde između čvrstih kočića.
3. Zamesiti cementni malter i postaviti prvi red blokova tačno po kanapu.
4. Svaki blok proveriti libelom po dužini i po širini.
5. Ostaviti malter ispod prvog reda da veže, obično do sledećeg dana.
6. Složiti naredne redove na suvo, sa pomerenim spojnicama.
7. Ubaciti horizontalnu armaturu u žlebove i vezati je za vertikalne šipke.
8. Pripremiti beton sa sitnim agregatom ili naručiti odgovarajuću gotovu mešavinu.
9. Zalivati u slojevima i svaki sloj probadati šipkom.
10. Posle svakog sloja proveriti liniju i vertikalnost zida.
11. Ugraditi ankere za ispunu ograde u svež beton.
12. Pokriti zid folijom i nekoliko dana ga kvasiti.
13. Kada beton sazri, postaviti kape na lepak otporan na mraz.

Najjednostavnija provera je pogled duž zida sa jednog kraja. Linija treba da bude prava, bez talasa i ispupčenja. Libelom proverite vertikalnost na više mesta i gornju ivicu celom dužinom. Laganim kuckanjem čekićem po bloku mogu se otkriti mesta gde nedostaje beton, jer zvuče šuplje. Pogledajte spojnice između blokova: iz njih ne sme da curi beton niti sme da se vidi armatura. Kod kapa proverite prepust, nagib i ispunjene fuge.

• ograda stoji na dogovorenoj međi i u dogovorenoj liniji,
• zid je vertikalan, prav i bez ispupčenja,
• gornja ivica je vodoravna ili ravnomerno stepenovana prema terenu,
• dilatacione fuge su na dogovorenim mestima,
• u spojnicama se ne vide armatura ni prazne šupljine,
• ankeri za ispunu ograde su ugrađeni na pravilnim razmacima,
• zaštitne cevi za struju su na mestu i prohodne,
• kape imaju prepust, okapnicu i čvrsto naležu,
• okolina je očišćena, ostaci betona uklonjeni sa zida i sa terena,
• od izvođača ste dobili informaciju kada zid može da se malteriše i optereti.