Montaža betonske ograde do visine 2,4 m

U cenovniku postoje tri posebne stavke: montaža betonske ograde do 1,8 m, do 2,1 m i do 2,4 m. Na prvi pogled razlika je samo u broju ploča koje stanu u stub. U stvarnosti se sa svakim novim redom ploča menjaju statika, težina elemenata, način rukovanja i rizik pri montaži.

• ograda do 1,8 m čoveku koji stoji samo delimično zaklanja pogled, stubovi su kraći i lakši, temelji manji, a većina ploča se postavlja sa zemlje,
• ograda do 2,1 m uglavnom daje punu privatnost od uobičajenog pogleda sa ulice, i dalje se gradi bez skele, ali se gornje ploče ubacuju iznad glave,
• ograda do 2,4 m zaklanja i pogled sa više postavljene ulice ili sa komšijine terase, ali su stubovi znatno duži i teži, temelji moraju biti dublji ili širi, gornje ploče se postavljaju sa skele ili pomoću mehanizacije, a vetar na ogradu deluje osetno jače.

Zašto je vetar toliko važan? Betonska ograda je pun zid bez otvora. Što je viša, to je veća površina koju vetar gura i to je duži krak kojim se ta sila prenosi na temelj. Ograda od 2,4 m zato nije opterećena samo za trećinu više od ograde od 1,8 m: razlika u dnu stuba je znatno veća. Zbog toga proizvođači za najviše sklopove često propisuju ojačane stubove, veće temelje ili ograničavaju visinu na otvorenim, vetrovitim lokacijama, recimo u ravnici gde duva košava.

Varijanta do 2,4 m ima smisla tamo gde visina zaista nešto rešava. Ako samo želite da odvojite plac od komšije, često su dovoljni 1,8 ili 2,1 m, pa izbegavate složeniju montažu i senku u bašti. Visoka ograda baca dugu senku: na njenoj severnoj strani pojas travnjaka ili leje biće veći deo dana u hladu, a to važi i za komšiju.

Dozvole i pravila opštine

Da li za ogradu visoku 2,4 m treba neka prijava ili akt nadležnog organa, zavisi od konkretne situacije: da li ograda stoji prema javnoj površini, uz put, u zaštitnom pojasu ili u zaštićenoj celini. Mnoge opštine u planskim dokumentima ograničavaju visinu i izgled ograde prema ulici, a često se razlikuju pravila za transparentnu i za punu ogradu. Uslovi se određuju prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, pa ih pre poručivanja materijala proverite u nadležnom organu vaše opštine ili grada. Kod ograde na međi sa komšijom razumno je dogovor staviti na papir, jer ograda od 2,4 m komšiji menja svetlo i pogled.

Granica placa i podzemne instalacije

Granicu placa treba da obeleži licencirani geodeta, a ne procena po staroj ogradi. Kod betonske ograde greška se ne ispravlja pomeranjem nekoliko stubova, nego razbijanjem temelja. Jednako je važno da znate gde idu podzemne instalacije: gas, struja, voda, kanalizacija, telekomunikacioni kablovi. Podatke dobijate od nadležnih distributera i lokalnog komunalnog preduzeća, a iskop za temelje ograde ide upravo u dubinu u kojoj instalacije obično leže.

Ako se pri iskopu ošteti gasni priključak ili osetite miris gasa, odmah se udaljite sa mesta, ne palite vatru i ne uključujte električne uređaje, pa pozovite 112 ili dežurnu službu distributera gasa. Radove na gasnim instalacijama sme da izvodi samo ovlašćeno lice.

Pristup, teren i povezani radovi

• duž linije ograde treba da postoji slobodan pojas širok najmanje metar do dva, bez žbunja, korenja i stare ograde,
• kamionu sa materijalom treba mesto za istovar, što bliže ogradi, jer je nošenje dugih stubova preko placa sporo i rizično,
• mesta za kapiju i pešačku kapiju moraju biti tačno određena, uključujući širinu otvora i vrstu stubova,
• ako planirate motor za kapiju, interfon, kameru ili rasvetu, zaštitne cevi za kablove polažu se pre betoniranja temelja, a samo povezivanje radi električar sa odgovarajućim ovlašćenjem,
• kada postoji visinska razlika terena između vas i komšije, unapred treba rešiti ko i čime zadržava zemlju.

Obeležavanje i iskop

Monteri razvuku kanap po granici i obeleže položaj stubova. Razmak stubova se ne određuje odokativno: zavisi od dužine ploče konkretnog proizvođača, koja je obično oko dva metra, plus zazor u žlebovima. Zatim se buše ili kopaju rupe za temelje. Za ogradu do 2,4 m po pravilu se koristi motorna burgija ili svrdlo na bageru, jer su rupe duboke, a kod dužih ograda ih ima mnogo. Dubina temelja zavisi od proizvođača i tla, u uobičajenim uslovima u Srbiji iznosi otprilike 80 do 100 cm, da bi bila ispod dubine smrzavanja. Za najvišu varijantu proizvođači često traže dublje ili šire temelje nego za ogradu do 1,8 m.

Postavljanje stubova u temelje

Prvi se postavlja krajnji ili ugaoni stub. Spusti se u rupu, libelom se dovede u vertikalu u dva pravca, po visini se podesi prema kanapu i zabetonira. Ostali stubovi idu jedan za drugim. Proverena praksa je da se između upravo postavljenih stubova ubaci donja ploča ili koristi distancna letva, kako bi razmak bio tačan. Kod ograde do 2,4 m stubovi su, zajedno sa delom u zemlji, dugi oko tri i po metra i teški, pa ih nosi više ljudi ili hidraulična ruka, a do stvrdnjavanja betona se pridržavaju kosnicima.

Važan detalj: svež beton u temelju još ne može da drži stub ni protiv vetra ni protiv pritiska pri ubacivanju novih ploča. Zato se prvog dana obično ubacuje samo donja ploča ili dve, a ostatak se dodaje tek kada se temelji stvrdnu.

Ubacivanje ploča

Prva ide donja ploča, koja delimično ulazi ispod nivoa terena i sprečava da psi ili divljač prokopaju prolaz. Zatim se ostale ploče spuštaju odozgo u žlebove. Do visine od oko dva metra može se raditi sa merdevina ili sa zemlje, a gornji redovi kod ograde do 2,4 m postavljaju se sa skele, pokretnih nogara ili pomoću kranske ruke. Svaka ploča mora da naleže na onu ispod celom dužinom, bez naginjanja i bez zaglavljivanja u žlebu. Kod dekorativnih ploča pazi se da se šara nastavlja i da lice ploče bude okrenuto na pravu stranu.

Završni radovi

Na stubove se stavljaju kape, koje štite vrh stuba od vode i mraza. Prostor oko temelja se zatrpa zemljom, a teren se uredi tako da voda otiče od ograde i ne zadržava se uz donju ploču. Ostaci betona i maltera skidaju se sa ploča dok su još sveži.

Stubovi

Sistem ima nekoliko vrsta stubova i njihov raspored treba tačno izbrojati pri porudžbini:

• srednji stubovi imaju žleb sa dve suprotne strane,
• krajnji stubovi imaju žleb samo sa jedne strane i stoje uz kapiju ili na kraju ograde,
• ugaoni stubovi imaju žlebove pod pravim uglom,
• neki proizvođači nude ojačane stubove većeg preseka ili sa jačom armaturom upravo za najviše sklopove.

Za visinu od 2,4 m uvek pogledajte tehnički list i proverite koji stub proizvođač propisuje za tu visinu. Običan stub namenjen nižim ogradama može vremenom da se iskrivi ili pukne pri dnu.

Ploče i dekor

Ploče su obično visoke 25 do 50 cm i armirane čelikom. U ponudi su glatke ploče, imitacija kamena, cigle ili drveta, kao i ploče sa dekorom sa jedne ili sa obe strane. Dvostrani dekor ima smisla na međi sa komšijom ili prema ulici, gde se ograda vidi sa obe strane. Raspored po visini slaže se tako da zbir donje ploče i ostalih redova stane u visinu stuba iznad terena. Kod 2,4 m to je najveći broj redova, pa i najviše ploča po dužnom metru.

Beton za temelje

Za temelje se koristi beton iz betonske baze ili beton mešan na licu mesta, klase koju preporučuje proizvođač ograde. Kod duge ograde do 2,4 m mikser se isplati, jer je količina betona velika, a ujednačen kvalitet ovde je važniji nego kod niže ograde. Suve mešavine iz džaka više odgovaraju manjim deonicama i popravkama.

Završna obrada

Beton može ostati prirodan, može se impregnirati ili obojiti bojom namenjenom za beton i fasade. Bojenje se radi tek kada beton sazri i po suvom vremenu. Impregnacija smanjuje upijanje vode i usporava pojavu mahovine na senovitoj strani, što je kod visoke ograde vidljivije.

Cena po dužnom metru polazi od prosečnih uslova. Stvarna složenost posla najviše zavisi od ovih faktora:

• ravan teren i zemlja koja se lako buši znatno ubrzavaju rad, dok ga kamenito tlo, građevinski šut ili korenje drveća usporavaju,
• nagib znači stepenasto postavljanje polja, duže stubove na svakom stepeniku i pažljivije merenje,
• dobar pristup za kamion i mehanizaciju skraćuje rukovanje teškim elementima, a uzan prolaz između kuća ga dugo komplikuje,
• mnogo uglova, lomova i kratkih polja znači više sečenja ploča i više preciznog merenja,
• stara ograda koju prvo treba srušiti dodaje posao i odvoz otpada, a kod starih salonitnih, odnosno azbest-cementnih ploča njihovo uklanjanje pripada ovlašćenoj firmi,
• kod visine 2,4 m dodaje se potreba za skelom ili hidrauličnom rukom, veća ekipa i duže vreme između betoniranja i završetka,
• mokra zemlja i kiša tokom betoniranja zaustavljaju radove, a mraz onemogućava betoniranje bez posebnih mera.

• plitki ili uski temelji: ograda posle prve zime ili jačeg vetra počne da se naginje, a kod 2,4 m to se dešava brže i vidljivije nego kod niže ograde,
• neprecizan razmak stubova: ploča ne ulazi u polje ili ima veliki zazor i lupka, a popravka znači razbijanje stuba,
• stubovi nisu u vertikali: kod visoke ograde odstupanje raste prema vrhu i gornje ploče se zaglavljuju u žlebu,
• opterećivanje stubova punom visinom ploča pre stvrdnjavanja betona: stub se u temelju zaokrene ili nagne i više se ne vraća,
• korišćenje stubova namenjenih nižoj ogradi: pukotine pri dnu stuba, koje u početku liče na tanke vlasaste linije i postepeno se šire,
• ograda iskorišćena kao potporni zid: zemlja sa komšijine strane pritiska ploče, one se izbočuju i pucaju, jer panelna betonska ograda nije pravljena da zadržava zemlju,
• voda koja stoji uz donju ploču: ploče upijaju vlagu, zimi se ljušte i obrastaju mahovinom,
• zaboravljene zaštitne cevi za kablove do kapije: kasnije se kopa uz gotovu ogradu ili se štemuju temelji,
• oštećene ivice ploča pri istovaru i nošenju: okrnjeni uglovi se na dekorativnoj površini ne mogu neprimetno popraviti.

U praksi se često dešava da se ograda do 2,4 m radi istim postupkom kao niža varijanta, samo sa više ploča. Prvih meseci sve izgleda u redu, a problem se pokaže tek posle nekoliko oluja.

Montaža je podeljena u dve faze. U prvoj se obeleži linija, izbuše rupe, postave i zabetoniraju stubovi sa donjim pločama. U drugoj, kada se beton stvrdne, dodaju se gornji redovi ploča i kape. Između faza obično prođe nekoliko dana, po hladnom vremenu i duže, a tačno vreme određuju proizvođač i temperatura. Kod ograde do 2,4 m ovo čekanje ne treba skraćivati, jer gornji redovi najviše opterećuju stub na savijanje.

Na ravnom terenu i uz dobar pristup iskusna ekipa postavi stubove za uobičajeno dvorište za jedan do nekoliko dana, a ceo posao sa završnim radovima obično se završi za jednu do dve nedelje. Nagib, kamenito tlo ili loše vreme produžavaju rok. Beton postepeno sazreva još nekoliko nedelja, pa bojenje ograde i veća opterećenja, na primer kačenje velikih saksija ili naslanjanje materijala, ostavite za kasnije.

Samu montažu ograde do 2,4 m ne preporučuje se raditi sami: radi se o elementima teškim desetinama kilograma koji se postavljaju iznad glave, često sa skele, a greška u temeljima se kasnije teško ispravlja. Pripremu placa ipak možete da uradite sami i tako monterima uštedite vreme i nepotrebne komplikacije.

1. Angažovati licenciranog geodetu da obeleži granicu placa i ostaviti tačke vidljivo označene.
2. Zatražiti od nadležnih distributera i komunalnog preduzeća podatke o podzemnim instalacijama i trase obeležiti bojom ili kočićima.
3. Proveriti u nadležnom organu opštine koji uslovi važe za ogradu ove visine na vašem placu.
4. Dogovoriti se sa komšijom o položaju ograde, dvostranom dekoru i pristupu sa njegove strane tokom montaže.
5. Očistiti pojas duž linije ograde od žbunja, korenja, kamenja i otpada.
6. Rastaviti staru drvenu ogradu ili ogradu od pletiva, ako ne sadrži azbest, i odvesti otpad.
7. Odrediti i obeležiti tačan položaj i širinu kapije i pešačke kapije.
8. Odlučiti o kablovima za kapiju i rasvetu i pripremiti zaštitne cevi, da ih monteri polože pre betoniranja.
9. Pripremiti ravno i nabijeno mesto za istovar materijala, što bliže ogradi.

Gotovu ogradu obiđite celu sa obe strane, po dnevnom svetlu, sa libelom i kanapom u ruci. Kod visoke ograde odstupanja se lako uočavaju kada pogledate duž linije sa jednog kraja.

• stubovi stoje u vertikali u oba pravca i ne pomeraju se kada ih gurnete,
• gornja linija ograde je prava ili na nagibu pravilno stepenasta,
• sve ploče naležu jedna na drugu celom dužinom, ne lupkaju i nemaju veći zazor u žlebu,
• na pločama i stubovima nema pukotina, okrnjenih ivica ni ostataka betona,
• dekor se nastavlja, a lice ploča je okrenuto na dogovorenu stranu,
• kape su postavljene na svim stubovima,
• prostor oko temelja je zatrpan, a teren odvodi vodu od ograde,
• otvori za kapiju i pešačku kapiju imaju dogovorenu širinu, a zaštitne cevi za kablove su na mestu,
• ograda stoji na obeleženoj granici, a izvođač vam je predao podatke o korišćenom sistemu i preporučenom održavanju.