Montaža panelne ograde

Prvo pitanje nije tehničko, nego papirološko: gde tačno ide granica parcele? Ako niste sigurni, pozovite geodetu da obeleži granične tačke. Ograda koja stoji nekoliko centimetara na komšijinom placu čest je razlog za svađe, a njeno pomeranje znači mnogo posla.

Da li vam za ogradu treba neka dozvola ili prijava, zavisi od njene visine, položaja i od toga da li se graniči sa javnom površinom ili ulicom. Pravila su određena važećim propisima o planiranju i izgradnji, a planski dokumenti opštine mogu propisati i visinu i izgled ograde prema ulici. Ne oslanjajte se na to da se „ograda samo postavi“. Proverite to unapred u nadležnom organu vaše opštine, obično u odeljenju za urbanizam.

Pre kopanja proverite da li duž granice prolaze podzemne instalacije: gas, struja, voda ili telekomunikacije. Za obeležavanje se obratite distributeru gasa, elektrodistribuciji, lokalnom vodovodu i telekom operateru. Ako pri kopanju oštetite gasnu cev ili osetite miris gasa, odmah prekinite rad, udaljite se i pozovite 112 i distributera. Kod ograde na samoj međi pametno je i da se sa komšijom dogovorite na čijoj strani ide temelj i ko održava ogradu.

Obeležavanje linije i raspored stubova

Linija ograde se obeleži kočićima i zategnutim kanapom. Razmak između stubova ne određuje se odokativno, nego prema širini panela i sistemu pričvršćivanja proizvođača. Uobičajeni panel je širok oko 2,5 m, pa stubovi moraju biti postavljeni tačno na tu meru. Kreće se od uglova i od mesta za kapiju i pešačku kapiju, jer su to fiksne tačke prema kojima se ravna sve ostalo.

Iskop i betoniranje

Za svaki stub iskopa se ili izbuši rupa. Dubina je obično oko 60 do 80 cm, a kod viših ograda, ugaonih stubova i u mekom tlu i više. U Srbiji se isplati ići do dubine na kojoj zemlja ne zamrzava, jer mraz inače vremenom izdiže stubove. Stub se postavi, izravna libelom u oba pravca i zalije betonom.

Pričvršćivanje panela

Paneli se kače na stubove obujmicama, kopčama ili zavrtnjima iz istog sistema. Radi se redom, od jednog kraja ka drugom, da se greške ne bi sabirale. Ako ograda ima betonske podzidne ploče pri zemlji, one se ubacuju u držače pre panela.

Zatezanje i provera

Na kraju se proveri ravnina cele linije i pritegnu svi spojevi. Preterano zatezanje može da ošteti cinkani ili plastificirani sloj, a na tom mestu se kasnije javlja rđa.

• 3D paneli imaju prevoje u obliku slova V koji ih ukrućuju. Za porodične kuće i dvorišta to je uobičajen izbor.
• 2D paneli su ravni, sa duplom horizontalnom žicom. Čvršći su i odgovaraju tamo gde ograda treba više da štiti, na primer uz put ili oko poslovnog kruga.
• Zaštita površine: samo cinkovanje štiti od rđe, a kombinacija cinka i plastifikacije traje duže i izgleda ujednačenije.
• Stubovi treba da budu iz istog sistema kao paneli i sa istom zaštitom. Kod kapije i u uglovima koriste se jači profili.
• Betonske podzidne ploče zatvaraju prostor pri zemlji, sprečavaju da pas potkopa ogradu i olakšavaju košenje.
• Zemljani vijci ili ankerne stope su zamena za betoniranje. Stope odgovaraju za postojeći zidić, a vijci više za niže i manje opterećene ograde.

Najjednostavnije je kada je plac ravan, zemlja meka i bez kamenja, prilaz dobar i nema stare ograde. Posao se znatno produžava i otežava kada postoji:

• nagib terena, gde se kruti paneli postavljaju stepenasto i svaki deo se posebno ravna po visini,
• kamenito tlo, korenje drveća ili stari betonski temelj na trasi,
• demontaža i odvoženje postojeće ograde,
• mnogo uglova, preloma i kratkih deonica gde panele treba seći,
• kapija i pešačka kapija, koje traže jače stubove i precizniju meru,
• loš prilaz za mehanizaciju, pa se beton i materijal nose ručno.

• Stubovi postavljeni „otprilike“. Ako razmak ne odgovara širini panela, panel ne može da se pričvrsti ili mora na silu da se savija.
• Plitak ili slab temelj. Ograda isprva izgleda dobro, ali posle prve zime ili jakog vetra počne da se naginje.
• Opterećivanje stubova pre nego što se beton stvrdne. Stubovi se pomere, a linija ograde postane talasasta.
• Nezaštićeni rezovi. Skraćeni panel na mestu reza ima golu čeličnu žicu. Ako se ne premaže zaštitnom bojom, rđa kreće baš odatle.
• Mešanje delova iz različitih sistema. Obujmice tada ne drže čvrsto i paneli zveckaju.

Na ravnom terenu i kod uobičajene visine ograde montažu možete da uradite i sami. Trebaće vam druga osoba, libela, kanap, ručno ili motorno svrdlo za zemlju i strpljenje pri merenju. Teren pod nagibom, kapiju na daljinsko otvaranje ili visoku zaštitnu ogradu bolje prepustite firmi.

1. Proveriti granicu parcele, uslove u nadležnom organu i obeležavanje podzemnih instalacija.
2. Obeležiti liniju ograde kočićima i kanapom, počev od uglova i kapije.
3. Izmeriti položaj stubova tačno prema širini panela i uputstvu proizvođača.
4. Iskopati rupe do potrebne dubine i na dno nasuti malo šljunka.
5. Postaviti krajnje stubove, izravnati ih libelom i zabetonirati.
6. Zategnuti kanap između krajnjih stubova u visini njihovih vrhova i prema njemu postaviti ostale stubove.
7. Ostaviti beton da se stvrdne prema podacima proizvođača, obično bar jedan do dva dana.
8. Postaviti betonske podzidne ploče, ako su deo ograde.
9. Prisloniti prvi panel, pričvrstiti ga obujmicama i proveriti ravninu.
10. Nastaviti panel po panel prema kraju ograde.
11. Skratiti poslednji panel po potrebi i premazati rez zaštitnom bojom.
12. Pritegnuti sve spojeve i još jednom proći celu liniju libelom.

• stubovi su vertikalni i vrhovi su im u jednoj liniji,
• paneli su u ravni, bez ugiba i na istoj visini od zemlje,
• kada blago gurnete ogradu, ona se ne pomera i paneli ne zveckaju,
• sve obujmice i zavrtnji su pritegnuti i iz istog sistema,
• površina nije izgrebana, a rezovi su premazani,
• beton oko stubova je poravnat i voda se sliva od njih,
• ograda stoji na dogovorenoj liniji i granica parcele je poštovana,
• kapija i pešačka kapija se otvaraju lako i ne zapinju.