Ugradnja stuba do visine 2,4 m

Viši stub radi kao duža poluga. Vetar pritiska veću površinu ograde i sva ta sila ide u temelj. Zato je za stub do 2,4 m rupa obično duboka 60 do 80 cm. Najbolje je da dno bude ispod dubine smrzavanja, koja je u Srbiji uglavnom oko 80 cm, a u planinskim krajevima i više.

1. Obeležiti liniju ograde zategnutim kanapom i kočićima, izmeriti razmake i visinske razlike terena.
2. Iskopati rupu ručno, ručnom ili mašinskom bušilicom, u dubini koja odgovara stubu i tlu.
3. Na dno nasuti i nabiti sloj šljunka koji odvodi vodu.
4. Postaviti stub, poravnati ga libelom sa dve susedne strane i učvrstiti podupiračima.
5. Zalivati beton u slojevima i svaki sloj probadati ili nabiti, da ne ostanu šupljine.
6. Još jednom proveriti vertikalnost i visinu u odnosu na kanap, dok beton ne počne da se steže.
7. Gornju površinu betona oblikovati u blagom padu od stuba, da voda otiče.
8. Sačekati da beton dovoljno očvrsne, pa tek onda montirati ispunu.

Zašto se toliko insistira na razmacima? Kod panel ograde razmak stubova mora tačno da odgovara dimenziji panela, inače panel ne može da se postavi. Kod žičanog pletiva razmak je obično oko 2 do 2,5 m. Što je ispuna teža ili punija, to stubovi treba da stoje bliže.

Pre nabavke proverite da li visina iz ponude označava celu dužinu stuba ili samo deo iznad terena, jer jedan deo stuba završava u betonu.

Čelični stubovi su najčešći. Laki su, brzo se ugrađuju, a kada su toplo cinkovani ili plastificirani dobro podnose koroziju. Odgovaraju i pletivu i panelima.

Montažni betonski stubovi su masivni i trajni, ali teški za rukovanje. Viđaju se uglavnom kod betonskih i kombinovanih ograda.

Drveni stubovi su pre za niže baštenske ograde. Drvo ne bi trebalo da stoji direktno u betonu ili zemlji, jer tu s vremenom truli. Bolje ga je postaviti u metalnu stopu.

Za stubove ove visine obično se koristi beton klase C16/20 prema SRPS EN 206, a na lošijem tlu C20/25. Za nekoliko stubova dovoljan je gotov suvi beton u džakovima. Za veći broj isplati se mešalica ili fabrički beton. Količinu vode držite prema uputstvu proizvođača, jer je previše redak beton slabiji.

Najlakše se radi u rastresitoj zemlji, na ravnom placu sa dobrim prilazom. Posao produžavaju i poskupljuju:

• kamenito ili stenovito tlo, gde se mora razbijati ili bušiti mašinom,
• glinovito, vlažno ili nasuto tlo, koje traži dublji i širi temelj,
• nagib terena, gde svaki stub ima drugačiju visinu i meri se posebno,
• korenje drveća, stari temelji i ostaci prethodne ograde,
• loš prilaz, kada se beton dugo nosi kolicima.

Pre kopanja proverite da li ispod prolaze podzemne instalacije: struja, voda, kanalizacija, gas ili telekomunikacije. Podatke daju nadležna distributivna i komunalna preduzeća. Ako tokom kopanja naiđete na gasnu cev ili osetite miris gasa, odmah prekinite rad, udaljite se i pozovite distributera gasa ili 112.

Ograda na granici placa ili viša ograda može da zahteva saglasnost ili akt nadležnog organa, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Pre gradnje to proverite u opštini, odnosno gradskoj upravi. Ako ste u stambenoj zajednici, dogovorite se i sa upravnikom.

• Preplitka rupa: mraz podigne stub i posle prve zime on počne da se naginje.
• Provera vertikalnosti samo sa jedne strane: stub je prav spreda, ali sa strane visi.
• Bez podupirača: stub se pomeri dok se beton steže i posle se više ne može ispraviti.
• Redak ili nenabijen beton sa šupljinama, koji s vremenom puca.
• Beton završen kao činija oko stuba: voda stoji, smrzava se i oštećuje temelj.
• Montaža panela ili zatezanje pletiva već sutradan.
• Betoniranje na mrazu ili po jakoj kiši.

Stub ove visine na običnom placu može da ugradi i spretan kućni majstor, ako ima pomoćnika i ne žuri. Više i teže stubove, za industrijske ili sportske ograde, bolje je prepustiti izvođaču.

1. Proveriti u nadležnom organu da li je za ogradu potrebna dozvola i saznati gde prolaze podzemne instalacije.
2. Zategnuti kanap između krajnjih stubova i obeležiti mesta ostalih.
3. Iskopati rupu duboku obično 60 do 80 cm i široku oko 20 do 30 cm.
4. Na dno nasuti oko 10 cm šljunka i nabiti ga.
5. Postaviti stub i sa pomoćnikom ga poravnati libelom sa dve strane.
6. Zakucati dve letve kao kose podupirače u zemlju.
7. Zaliti beton u slojevima i svaki sloj probadati šipkom.
8. Proveriti vertikalnost i visinu u odnosu na kanap.
9. Površinu zagladiti u padu od stuba.
10. Sačekati sa montažom ispune bar nekoliko dana, kod običnog betona radije nedelju dana.

• svaki stub je vertikalan pri proveri libelom sa dve strane,
• vrhovi stubova su u jednoj liniji i na planiranoj visini,
• razmaci odgovaraju ispuni, kod panela tačno na meru,
• stub se ne pomera kada ga gurnete rukom i beton oko njega nije napukao,
• površina temelja ima pad od stuba i voda se ne zadržava,
• okolina je očišćena, a višak zemlje odvezen prema dogovoru,
• znate od kada može da se montira ispuna.