Postavljanje podupirača do 2,7 m

Zategnuta mreža ili zatezna žica vuče stubove duž ograde. Na srednjim stubovima se ta sila sa obe strane poništava. Na krajnjim i ugaonim stubovima to se ne dešava, jer sila deluje samo sa jedne strane. Zato podupirači najčešće idu ovde:

• krajnji stubovi: jedan podupirač, okrenut prema ogradi,
• ugaoni stubovi: dva podupirača, svaki u pravcu jedne strane ograde,
• stubovi pored kapije i kapijice, kao i mesta gde ograda menja pravac ili prelazi na kosinu,
• dugi pravi delovi: prema uputstvu proizvođača podupirači se postavljaju i usput, na primer kod zateznih stubova.

Zašto podupirač ide na stranu mreže, a ne iza stuba? On radi kao potpora koja gura stub nasuprot sili kojom ga mreža vuče. Da stoji sa suprotne strane, mreža bi ga samo čupala iz zemlje. Kod viših ograda od panela podupirač pomaže pre svega protiv vetra, jer puni ili gusti paneli pružaju vetru veliki otpor.

Osnova je čvrsto betoniran stub koji stoji vertikalno. Podupirač se montira tek uz takav stub, najbolje istovremeno sa stubom ili ubrzo posle njega, dok se mreža još ne zateže.

1. Merenje. Odredi se visina na kojoj se podupirač spaja sa stubom. Obično je to gornja polovina do gornja trećina stuba, zavisno od sistema proizvođača. Iz toga sledi mesto gde će njegova stopa biti u zemlji.
2. Ugao. Podupirač treba da sa stubom zaklapa ugao od otprilike 40 do 50 stepeni. Strm podupirač stub skoro i ne podupire, a previše položen je dug i može da se savija.
3. Iskop za stopu. Iskopa se jama za betonski blok. Kod ograda ove visine obično se ide na dubinu od oko 60 do 80 cm, a u hladnijim krajevima i dublje, kako bi temelj bio ispod sloja koji zimi smrzava. Dno se nabije i po potrebi se nasipa sloj šljunka.
4. Pričvršćivanje za stub. Podupirač se spaja obujmicom ili vijčanim spojem. Spoj mora da naleže bez zazora.
5. Betoniranje. Stopa se zalije betonom, beton se probada ili nabija da u njemu ne ostanu šupljine. Površina se oblikuje u blagom padu od podupirača, da voda otiče.
6. Vezivanje betona. Dok beton ne očvrsne, ni podupirač ni stub ne smeju da se pomeraju. Sa zatezanjem mreže se čeka bar nekoliko dana, zavisno od vrste betona i vremena.

Podupirači su obično od čelične cevi ili profila, toplo pocinkovani, često i plastificirani u boji ograde. Treba da odgovaraju prečniku i sistemu stubova, inače se obujmice teško pritežu. Kod viših i više opterećenih ograda isplati se profil debljeg zida.

Spojni materijal: obujmice, vijci i podloške treba da budu pocinkovani ili od nerđajućeg čelika. Običan vijak zarđa pre nego što ograda ostari.

Beton: najčešće se koristi beton klase C16/20 ili C20/25 prema SRPS EN 206, ili gotova suva mešavina u džakovima namenjena za stubove. Kod suve mešavine važi uputstvo proizvođača, naročito količina vode i vreme vezivanja.

Zaštita: mesta gde je podupirač sečen ili bušen treba zaštititi cink-sprejom ili antikorozivnom bojom. Otvoren kraj cevi se zatvori kapicom, da u njega ne ulazi voda.

Najjednostavnije je postaviti podupirače zajedno sa stubovima kod nove ograde, u mekoj zemlji koja se lako kopa. Više posla ima kada je u pitanju:

• kamenito ili zbijeno tlo, nasip sa šutom, korenje drveća,
• kosina, gde ugao i dubinu treba preciznije meriti,
• loš pristup ogradi, na primer uzak pojas između ograde i kuće ili zasađeno zelenilo,
• naknadna montaža na staru ogradu, kada mrežu treba popustiti, a stub prvo ispraviti,
• podzemne instalacije uz granicu placa, gde se mora kopati ručno i pažljivo.

Kod duže ograde posao ide brže, jer se iskopi i betoniranje rade odjednom.

• Plitka stopa. Mali blok tik ispod površine mraz podigne i podupirač prestane da drži.
• Pogrešan ugao. Skoro vertikalan podupirač ne drži stub, pa se ograda vremenom naginje.
• Podupirač na pogrešnoj strani. Mora biti na strani na koju mreža vuče.
• Zazor u obujmici. Mali zazor se s vremenom povećava i podupirač prestaje da radi svoj posao.
• Šupljine u betonu. Beton koji je samo usut, bez nabijanja, drži samo naizgled.
• Prerano zatezanje mreže. Svež beton ne izdrži silu i stub se pomeri.
• Nezaštićeni rezovi. Skraćen podupirač bez zaštite počne da rđa baš na mestu spoja.

Ako su vam stubovi čvrsto betonirani i vertikalni, podupirač možete postaviti i sami. Pre kopanja proverite da li tuda prolazi gasovod, električni kabl ili vodovod. Trasu instalacija obeležavaju nadležna komunalna preduzeća, odnosno distributeri. Ako pri kopanju oštetite gasnu cev, odmah se udaljite na bezbednu razdaljinu i pozovite 112, a zatim obavestite distributera gasa.

1. Pripremiti podupirač, obujmicu, pocinkovane vijke, beton, šljunak, ašov, libelu, metar i klinove ili letve za podupiranje.
2. Proveriti da li je stub vertikalan i čvrst.
3. Prisloniti podupirač uz stub sa strane mreže i podesiti ugao od otprilike 40 do 50 stepeni.
4. Obeležiti mesto stope u zemlji i iskopati jamu dubine otprilike 60 do 80 cm.
5. Nabiti dno i nasuti tanak sloj šljunka.
6. Pričvrstiti podupirač obujmicom za stub i pritegnuti vijke tako da spoj nema zazor.
7. Ponovo proveriti libelom da li je stub vertikalan i poduprti podupirač da se ne pomeri tokom betoniranja.
8. Zaliti stopu betonom, postepeno ga probadati i površinu izvesti u padu od podupirača.
9. Zaštititi rezove i bušena mesta antikorozivnim sredstvom i staviti kapicu.
10. Pustiti da beton veže i tek onda zatezati mrežu, prema uputstvu proizvođača betona.
11. Posle zatezanja mreže još jednom pritegnuti obujmicu.

• podupirač je na strani na koju mreža vuče, a na uglu su dva,
• ugao prema stubu je otprilike 40 do 50 stepeni,
• stub je i posle zatezanja mreže vertikalan,
• obujmica je pritegnuta i podupirač se u njoj ne pomera,
• betonska stopa nema pukotine ni vidljive šupljine,
• voda oko stope otiče i ne zadržava se uz podupirač,
• rezovi su zaštićeni, a otvoreni krajevi zatvoreni kapicom,
• kada rukom pritisnete vrh stuba, ograda ne popušta i ne naginje se.