Montaža betonske ograde do visine 2,1 m

Betonske ograde se slažu od vodoravnih ploča, najčešće visokih oko 50 cm, koje se ubacuju u žlebove stubova. Visina ograde zato raste u koracima, prema broju ploča i prema tome da li se dole postavlja ploča protiv podkopavanja. Ograda do 2,1 m po pravilu ima jedan red ploča više od niže varijante. Taj jedan red znači više nego što izgleda.

• Do 1,8 m: ograda deli plac i zaklanja veći deo pogleda, ali visoka osoba još može da proviri preko nje. Stubovi su kraći i lakši, gornje ploče se ubacuju otprilike u visini ramena, pa montaža ide brže i uglavnom bez nogara.
• Do 2,1 m (ova stavka): razuman kompromis između privatnosti i zahtevnosti posla. Stubovi moraju da budu duži, obično oko 2,8 do 3 m prema proizvođaču, i dublje ukopani. Najviša ploča se ubacuje iznad glave, pa ekipa radi sa nogara ili stabilnog podesta i u tri čoveka. Na vetrovitoj strani ograda prima osetno više vetra nego ona od 1,8 m.
• Do 2,4 m: bira se uz prometan put, kod komšije čiji je plac viši ili kada je pogled teško zakloniti. Stubovi su još duži i teži, često se postavljaju mašinom, temelji su masivniji, a proizvođač za tu visinu može da propiše ojačan tip stuba. Na toj visini se više isplati konsultovati statičara.

Ako se dvoumite između 1,8 i 2,1 m, stanite na terasu ili kod prozora gde najčešće sedite i zamolite nekoga da na granici placa drži letvu na visini od 1,8, a zatim 2,1 m. Odmah ćete videti da li vam niža ograda dovoljna. Važne su i visinske razlike terena: ako su komšijski plac ili trotoar viši od vašeg, ograda od 2,1 m s vaše strane deluje niže.

Granica placa i dogovor sa komšijom

Ogradu višu od dva metra teško je pomeriti. Ako niste sigurni gde vam je granica, angažujte licenciranu geodetsku organizaciju da je obeleži i neka tačke označi kočićima. U praksi se često dešava da stara ograda ili živica ne stoji tačno na granici, a spor izbije tek kada su stubovi već zabetonirani. Sa komšijom se unapred dogovorite s koje strane će biti dekorativna strana ploča, ko održava ogradu i da li mu viša ograda neće praviti senku u dvorištu.

Podzemne instalacije

Rupe za stubove idu otprilike metar u zemlju, pa lako zakače kabl, vodovodni priključak ili gasnu cev. Pre početka radova proverite gde prolaze instalacije, u katastru podzemnih instalacija ili kod nadležnih preduzeća za struju, vodu i gas, i neka ih obeleže na terenu. Ako se pri kopanju ošteti gasna cev ili osetite miris gasa, odmah se udaljite na bezbednu razdaljinu, ne palite vatru, ne uključujte električne uređaje i pozovite 112 i dežurnu službu vašeg distributera gasa. Oštećen električni kabl ne dirajte, pozovite elektrodistribuciju. Popravku sme da radi samo ovlašćeni električar.

Dozvole i prijava radova

Da li za ogradu do 2,1 m treba neki akt, prijava ili posebni uslovi, zavisi od lokacije, od toga da li ograda stoji uz javni put i od lokalnog planskog dokumenta. Prema važećim propisima o planiranju i izgradnji uslovi se razlikuju od opštine do opštine, a planovi često ograničavaju visinu ili izgled ulične ograde. Nemojte pretpostaviti da vam ništa ne treba. Proverite to unapred u nadležnom organu opštine ili grada.

Pristup, teren i skladištenje ploča

Ploče i stubovi stižu na paletama, a svaki komad teži više desetina kilograma. Pripremite mesto gde kamion sa kranom može da istovari palete što bliže trasi ograde, po mogućstvu na tvrdu i ravnu površinu. Duž trase uklonite žbunje, kamenje, staru ogradu i ostatke starih temelja, ili se unapred dogovorite ko će to srušiti i odvesti. Ekipi treba slobodan pojas širok bar oko metar sa obe strane ograde, inače nema gde da stoji dok ubacuje gornje ploče.

Obeležavanje i raspored stubova

Monter zateže kanap između krajnjih tačaka i raspoređuje ose stubova prema dužini ploča. Razmak nije tačno dva metra, dužini ploče se dodaje zazor u žlebovima koji navodi proizvođač. Zato se razmaci ne mere metrom odokativno, nego probnom pločom. Istovremeno se određuje gde će biti ugaoni i završni stubovi i gde treba ostaviti mesto za kapiju ili pešačku kapijicu.

Rupe i temeljne stope

Rupe se buše ručnom ili motornom bušilicom za zemlju, a kod duže ograde i teškog tla mini bagerom. U većem delu Srbije dubina smrzavanja je približno 80 cm, u planinskim krajevima i više. Za visinu od 2,1 m stope se obično rade duboke oko 80 do 100 cm i široke približno 30 do 40 cm, zavisno od tla i preporuke proizvođača. Na dno rupe ide sloj šljunka koji odvodi vodu. Na kosom terenu ili u nevezanom tlu umesto pojedinačnih stopa radi se betonski trakasti temelj, na koji ograda naleže celom dužinom.

Postavljanje stubova

Prvi stub se stavlja u rupu, ispravlja libelom u oba pravca i betonira. Koristi se beton klase čvrstoće koju propisuje proizvođač ograde, često nešto oko C16/20 do C20/25. Drugi stub se postavlja tako da se između njih ubaci donja ploča. Tako je razmak tačno određen. Kod ograde od 2,1 m stubovi se uglavnom podupiru letvama ili podupiračima dok beton ne stegne, jer se dugačak stub u svežem betonu lako nagne. Visina glava stubova proverava se kanapom zategnutim duž cele ograde.

Ubacivanje ploča

Ploče se ubacuju odozgo u žlebove, od donje ka gornjoj. Donje ploče postavljaju dva čoveka sa zemlje, a poslednji red na visini od 2,1 m već mora da se podiže iznad glave. Zato ekipa radi sa nogara, pomaže se trakama za nošenje ili manipulatorom, a sa svake strane stuba stoji po jedan čovek. Između ploča se ponekad stavljaju gumeni ili plastični podmetači koji sprečavaju zveckanje i odlamanje ivica. Na kraju se na stubove postavljaju kape koje štite žlebove od kiše i mraza.

Koliko traje i kada ograda sme da se optereti

Dnevni učinak zavisi od terena, pristupa i broja ljudi. Na ravnom placu sa dobrim prilazom montaža ide mnogo brže nego na padini sa kamenitim tlom, gde se rupe kopaju ručno. Stubovi bi trebalo da stoje u betonu bar nekoliko dana pre nego što se ubace gornje ploče, a tačno vreme zavisi od preporuke proizvođača betona i od vremena. Leti beton brže stegne, a na temperaturama blizu nule ne bi trebalo betonirati. Punu čvrstoću beton po pravilu dostiže za približno 28 dana. Do tada na ogradu ne kačite teške saksije i ne naslanjajte merdevine na nju.

Na visini od 2,1 m površina ograde je velika, pa se izgled ploča vidi više nego kod niske ograde. Istovremeno, teže dekorativne ploče povećavaju zahteve za rukovanje i za stubove.

• Jednostrane ploče imaju dezen samo s jedne strane, druga je glatka ili gruba. Pogodne su tamo gde zadnju stranu niko ne gleda, na primer prema njivi.
• Dvostrane ploče imaju dezen sa obe strane. Biraju se prema komšiji ili ka ulici, ali su obično teže.
• Dezeni imitiraju lomljeni kamen, ciglu, drvo ili su glatki. Glatke ploče se lakše farbaju, a reljefne bolje sakriju sitne neravnine i prljavštinu.
• Ploča protiv podkopavanja je donja ploča koja zalazi malo ispod nivoa terena i sprečava pse i druge životinje da se podvuku. Na padini popunjava praznine ispod polja postavljenih stepenasto.
• Stubovi se dele na prolazne, ugaone i završne, prema broju i položaju žlebova. Za visinu od 2,1 m pitajte proizvođača da li ima ojačan tip.
• Boja može da bude prirodno siva, bojena u masi ili naknadno farbana. Farbanje fasadnom bojom za beton radi se tek kada ograda proveri, a proizvođači obično savetuju da se sačeka nekoliko nedelja.

Betonski stubovi nisu predviđeni za kačenje kapije. Ako u ogradi želite kapiju ili kapijicu, računajte na posebne čelične ili zidane stubove sa sopstvenim temeljem, koje radi bravar ili zidar.

Zahtevnost, a time i cena po dužnom metru, mogu znatno da se razlikuju. Posao olakšavaju:

• ravan plac i vezano tlo bez kamenja,
• prilaz za kamion sa kranom sve do trase ograde,
• dugačka prava deonica bez uglova i preloma,
• slobodan pojas duž ograde i već obeležene granice i instalacije.

Posao, s druge strane, otežavaju:

• padina, gde polja treba postavljati stepenasto i rešavati svako polje posebno,
• kamenito ili podvodno tlo, stari temelji i korenje drveća na trasi,
• uzak prolaz kroz koji se ploče moraju nositi ručno,
• mnogo kratkih deonica, uglova, spojeva sa komšijskom ogradom i mesta za kapije,
• rad uz postojeći zid ili objekat, gde nema mesta za nogare.

Kod visine od 2,1 m ove okolnosti se osećaju više nego kod niže ograde, jer svaka prepreka znači još jedno podizanje teških ploča iznad glave.

• Plitke ili uske stope. Visoka puna ograda radi kao jedro. Pri jakom vetru i smrznutom tlu stubovi se postepeno naginju, pa se posle nekoliko godina nagne cela deonica.
• Razmak stubova meren metrom umesto pločom. Ako su stubovi previše razmaknuti, ploče ispadaju iz žlebova, a ako su preblizu, ploče ne mogu da uđu. Kada beton stvrdne, to se popravlja samo razbijanjem.
• Stubovi bez podupirača. Dugačak stub se u svežem betonu lako pomeri. To se vidi kao kriva gornja ivica i neujednačeni zazori.
• Prerano ubacivanje gornjih ploča. Beton u stopama još ne može da primi opterećenje, pa se stub zaokrene ili slegne.
• Kape koje nedostaju. Voda ulazi u žlebove, zimi se smrzava i odlama ivice stubova.
• Ograda na padini bez odvoda vode. Donja ploča zadržava zemlju i vodu sa susednog placa, beton se vlaži, zeleni i pojavljuje se beli talog. Ograda nije potporni zid i ne sme da drži nasip.
• Neoprezno rukovanje. Ploče bačene jedna na drugu ili oslonjene na ivicu imaju odlomljene uglove, koji se na ogradi u visini očiju vide izdaleka.

Ogradu do 2,1 m može da postavi i spretan majstor amater, ako ima bar dva snažna pomoćnika, nogare i strpljenja. To ipak nije posao za jednog čoveka. Ploče i stubovi su teški, gornji red se podiže iznad glave, a pad ploče može da izazove ozbiljnu povredu. Ako vam instalacije prolaze blizu trase ili imate teško tlo ili padinu, prepustite posao ekipi.

1. Proveriti granicu placa i obeležiti podzemne instalacije.
2. U nadležnom organu opštine proveriti šta je potrebno za ogradu.
3. Zategnuti kanap i obeležiti ose stubova pomoću probne ploče.
4. Izbušiti rupe do dubine koju preporučuje proizvođač, obično oko 80 do 100 cm, i na dno nasuti šljunak.
5. Postaviti prvi stub, ispraviti ga libelom u oba pravca, zabetonirati i poduprti letvama.
6. Ubaciti donju ploču, postaviti drugi stub tik uz nju, ispraviti ga i zabetonirati.
7. Nastaviti polje po polje i usput proveravati visinu glava stubova kanapom.
8. Sačekati da beton dovoljno stegne, prema preporuci proizvođača betona i vremenskim uslovima.
9. Ubacivati ostale ploče odozdo nagore, gornji red sa nogara, uvek po dva čoveka na jednu ploču.
10. Postaviti kape na stubove i oko stopa urediti teren tako da voda otiče od ograde.

Gotovu ogradu prođite celu sa obe strane. Gledajte duž gornje ivice s jednog kraja, tako se krivine i skokovi najbolje primete.

• stubovi su vertikalni u oba pravca, provereno libelom,
• gornja ivica ograde je prava ili pravilno stepenasta prema terenu,
• ploče naležu u žlebove celom visinom i ne zveckaju kada ih gurnete,
• stubovi se ne ljuljaju ni pri jačem guranju rukom,
• na pločama i stubovima nema odlomljenih ivica ni pukotina,
• svi stubovi imaju postavljene kape,
• dekorativna strana je okrenuta onako kako ste se dogovorili,
• ograda stoji na obeleženoj granici i prati dogovorenu trasu,
• teren oko stopa je uređen i voda ne teče ka ogradi,
• otvori za kapije i kapijice imaju odgovarajuću širinu,
• okolina je očišćena, a ostaci betona i ambalaža odvezeni.