Ugaona veza zida

Ograda nema tavanicu ni krov koji bi je držali na okupu. Na pravom delu se zato lakše naginje i radi pod uticajem vetra, mraza i sleganja tla. Ugao deluje kao oslonac: dva zida stoje pod pravim uglom i podupiru jedan drugi. To važi samo ako su zaista povezani.

Ako se drugi deo zida samo „prisloni“ uz prvi, nastaje neprekidna vertikalna fuga od temelja do vrha. Svaki deo onda radi za sebe. U praksi se često dešava da se na takvom uglu posle jedne ili dve zime pojavi pukotina, a jedan deo zida počne blago da se odvaja. Povezan ugao to ne dozvoljava, jer se opterećenje raspoređuje u oba pravca.

Ugao je i tačka od koje se meri cela ograda. Ako nije pod pravim uglom ili nije vertikalan, greška se prenosi na sve naredne redove, pa i na postavljanje ispune i kapije.

Postupak se malo razlikuje u zavisnosti od materijala, ali princip je isti: svaki red na uglu se slaže suprotno od reda ispod njega.

1. Pripremiti temeljnu traku koja prolazi kroz ugao bez prekida. Dubinu određuje projekat, a u Srbiji se temelj obično spušta ispod dubine smrzavanja, koja je u većem delu zemlje oko 80 cm, u planinskim krajevima i više.
2. Kod oplatnih blokova ugraditi u temelj vertikalnu armaturu tačno u uglu i na pravilnim razmacima duž zida.
3. Obeležiti ugao kanapima i proveriti pravi ugao vinklom ili pravilom 3-4-5 (stranice trougla u odnosu 3 : 4 : 5).
4. Postaviti prvi red tačno u horizontalu, prvi komad uvek direktno u ugao.
5. U drugom redu okrenuti ugaoni komad za 90 stepeni, tako da prekrije fugu ispod sebe. Ostali komadi se pomeraju obično za pola dužine, kod cigle najmanje za trećinu.
6. Ugaone komade po potrebi doseći ili upotrebiti sistemske ugaone i polovične elemente proizvođača.
7. Kod oplatnih blokova ubacivati i horizontalnu armaturu i saviti je preko ugla, tako da prelazi iz jednog dela zida u drugi.
8. Posle svakog reda proveriti vertikalnost ugla libelom i ravan kanapom zategnutim između uglova.

Zidari obično prvo podignu ugao nekoliko redova više od ostatka zida, stepenasto, a između uglova onda zidaju po kanapu. Ugao tako služi kao vodilja i za visinu i za ravan.

Klasična cigla se na uglu vezuje kombinacijom dužnjaka i vezača. Dužnjak je cigla položena duž zida, a vezač poprečno na njega. Na uglu se smenjuju tako da se vertikalne fuge nikada ne ponavljaju jedna iznad druge. Ovakav vez traži precizno sečenje i iskusnu ruku, ali daje lep i čvrst ugao.

Oplatni blokovi su šuplji betonski elementi koji se slažu i postepeno zalivaju betonom. Vezu ovde obezbeđuje kombinacija naizmeničnog slaganja i armature. Prostor u uglu treba da bude ispunjen betonom celom visinom, da bi radio kao skriveni stub. Slažu se na suvo ili sa malterom, prema uputstvu proizvođača.

Dekorativni i cepani blokovi za ograde često imaju sopstvene ugaone ili stubne elemente. Oni znatno olakšavaju posao, ali i kod njih treba poštovati smenjivanje redova i ispunjavanje šupljina ako to proizvođač propisuje.

Za niske podzide dovoljan je uobičajen vez. Kod viših ograda, ograda na nagibu ili potpornih zidova koji drže zemlju, o armaturi i vezu odlučuje statičar.

Posao olakšavaju ravan i precizno izveden temelj, sistemski ugaoni elementi i pravi ugao. Brže se radi i sa materijalom tačnih dimenzija, gde ne treba mnogo seći.

Zahtevniji su uglovi koji nisu pravi, jer svaki komad treba doseći. Više posla donose i viši zid, teren pod nagibom gde zid ide stepenasto naniže ili spoj sa postojećom starom ogradom. Otežavajuće je i loše prilaz, na primer uzak pojas između susedove ograde i vašeg dvorišta. Ako treba popraviti ugao od starog, nepovezanog zida, često ga je potrebno razgraditi i uraditi ponovo.

• Prislonjen ugao bez veze. Dva dela zida samo stoje jedan uz drugi i pre ili kasnije ih razdvoji pukotina.
• Prekinut temelj. Ako se temelji dva dela samo dodiruju, svaki se sleže drugačije i ugao puca.
• Nema armature u uglu. Kod oplatnih blokova ugaoni stub je noseća tačka, a bez armature gubi smisao.
• Loše zalivene šupljine. Beton sipan odjednom na veliku visinu ili previše gust ne ispuni šupljine do kraja, pa u uglu ostaju gnezda.
• Dilatacija u uglu. Dugačka ograda treba dilatacione razdelnice, ali ne direktno u uglu.
• Provera tek na kraju. Odstupanje od nekoliko milimetara po redu na vrhu zida daje vidljivo kriv ugao.

Nizak zidić ili podzid do visine kolena možete uraditi i sami, ako ne žurite. Više ograde, potporne zidove i ograde uz put bolje je prepustiti zidaru. Pre gradnje ograde proverite u nadležnom organu lokalne samouprave šta je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Zahtevi zavise od visine, položaja i od toga da li ograda stoji na međi sa susedom ili uz javni put.

1. Proveriti granice placa i obeležiti ugao sa dva kanapa.
2. Proveriti pravi ugao pravilom 3-4-5.
3. Očistiti površinu temelja i navlažiti je, ako to traži upotrebljeni malter.
4. Postaviti ugaoni komad prvog reda u ležište od maltera i izravnati ga libelom u oba pravca.
5. Dozidati prvi red na obe strane po kanapu.
6. U drugom redu okrenuti ugaoni komad za 90 stepeni i nastaviti sa pomeranjem fuga.
7. Posle svakog reda proveriti vertikalnost ugla i ravan oba dela zida.
8. Kod šupljih blokova zalivati beton postepeno, na svakih nekoliko redova, i nabiti ga šipkom.
9. Skinuti višak maltera pre nego što se stegne, da ne isprlja lice zida.
10. Zaštititi završen ugao od kiše, mraza i direktnog sunca dok malter i beton ne očvrsnu.

Pre preuzimanja radova pogledajte ugao izbliza i iz daljine. Obratite pažnju na sledeće:

• vertikalne fuge u susednim redovima se ne ponavljaju jedna iznad druge,
• ugaoni komadi se u redovima smenjuju sa jedne i druge strane,
• ugao je vertikalan celom visinom, što proveravate libelom ili viskom,
• ugao između delova zida odgovara crtežu, obično je pravi,
• fuge su približno iste debljine i pune,
• kod oplatnih blokova u uglu postoji armatura, a šupljine su zalivene,
• u uglu nema pukotina ni olabavljenih komada,
• gornja ivica zida je na uglu horizontalna i nastavlja se na oba dela.