Postavljanje pletene žice do 1,4 m

Stavka se obračunava po dužnom metru gotove ograde. Po pravilu obuhvata razvlačenje i zatezanje zateznih žica, odmotavanje mreže, njeno zatezanje pomoću zatezne šipke i vezivanje za zatezne žice i stubove. Postavljanje stubova, betoniranje, kosnici (podupirači), betonske podnožne ploče i kapije u cenovnicima su obično posebne stavke. Zato pre potpisivanja ponude proverite šta je tačno uključeno u cenu metra, a šta se naplaćuje odvojeno.

Oznaka „do 1,4 m“ odnosi se na mrežu u uobičajenim visinama rolni, na primer oko 1,0 m, 1,25 m ili 1,4 m. Ako mreža stoji iznad podnožne ploče, ukupna visina ograde biće nešto veća, ali za obim posla važna je visina same mreže.

U cenovniku ćete pored ove stavke naći i postavljanje pletene žice do 1,8 m i postavljanje pletene žice preko 3,0 m. Svaka ima svoju stranicu i svoju cenu, jer se razlikuju obim posla, oprema i rizici.

• Do 1,4 m: sve se radi sa zemlje, bez merdevina. Rolne su lakše, dvojica ih bez problema nose i zatežu. Po pravilu su dovoljne tri zatezne žice (donja, srednja i gornja) i kraći stubovi. Ograda hvata manje vetra, pa su zahtevi za učvršćivanje krajeva i uglova nešto manji. Odgovara za bašte, prostor ispred kuće, razgraničenje placeva i ograđeni prostor za manje životinje.
• Do 1,8 m: uobičajena ograda oko porodične kuće, kada želite da se preko nje ne može lako preći. Mreža je teža, gornja žica se već zateže sa stolice ili niskih merdevina, stubovi su duži i dublje betonirani. Kosnici i njihovo učvršćenje moraju da izdrže veću silu.
• Preko 3,0 m: igrališta, sportski tereni, zaštitne ograde. Traže jače stubove, više zateznih žica, rad sa skele ili platforme, veću ekipu i pažljivo projektovanje zbog opterećenja vetrom. To je sasvim druga kategorija posla.

Kako da odlučite? Razmislite šta ograda treba da radi. Ako treba da obeleži plac i zadrži decu, kokoške ili manjeg psa, visina do 1,4 m obično je dovoljna. Za većeg psa koji skače, ili ako želite da otežate prelazak sa ulice, izaberite varijantu do 1,8 m. U praksi se često dešava da ljudi postave nisku ogradu, a posle godinu dana shvate da je pas preskače. Naknadno povišenje znači nove stubove, pa visinu vredi dobro promisliti unapred.

Međa i dogovor sa komšijom

Ograda na međi postavlja se na granicu koja je geodetski proverena, a ne po starom kolcu ili „kako je oduvek bilo“. Ako niste sigurni kuda ide granica, angažujte licenciranu geodetsku organizaciju da je obeleži na terenu prema podacima katastra. Kod zajedničke ograde unapred se dogovorite sa komšijom ko plaća, sa čije strane idu stubovi i ko će ogradu održavati. Usmeni dogovor je bolje zapisati, makar kratko.

Propisi i opština

Da li za ogradu treba neka prijava, akt ili ništa, zavisi od lokacije, visine, položaja prema javnom putu i lokalnih pravila. Ne oslanjajte se na to da niska žičana ograda „nikome ne mora da se prijavljuje“. Pravila su propisana važećim propisima o planiranju i izgradnji i planskim dokumentima opštine, pa ih proverite u nadležnom organu, odnosno u opštinskom ili gradskom odeljenju za urbanizam, još pre nego što naručite materijal. Kod ograde prema ulici vredi znati i šta plan kaže o udaljenosti od regulacione linije i dozvoljenoj visini. Ako se ograda postavlja oko zajedničkog dvorišta stambene zgrade, dogovor ide preko upravnika i stambene zajednice.

Stubovi i podloga

Mreža se postavlja na gotove stubove. Oni moraju biti u liniji, vertikalni i čvrsto betonirani. Beton oko stubova traži vreme: žice se po pravilu zatežu tek posle nekoliko dana, kada beton dovoljno očvrsne, a zavisno od vremena i od uputstva proizvođača betonske mešavine i posle nedelju dana. Ako se zateže prerano, krajnji stubovi se nagnu i ograda izgubi napetost.

Pored toga treba pripremiti:

• očišćen pojas duž ograde, bez žbunja, korova i stare mreže,
• postavljene kosnike na krajnjim, ugaonim stubovima i stubovima uz kapiju,
• postavljene podnožne ploče, ako ih ograda ima,
• materijal na licu mesta: mrežu, zatezne žice, zatezače, zatezne šipke, vezivnu žicu,
• slobodan prolaz za ljude sa rolnama mreže duž cele ograde.

Pletena žica sa kvadratnim okom

Najrasprostranjeniji tip. Žice su upletene u kvadratna okca, obično veličine oko 50 mm. Mreža je elastična, dobro prati blago neravan teren i lepo se zateže. Proizvodi se pocinkovana ili plastificirana, najčešće u zelenoj ili antracit boji. Plastificirana traje duže, pod uslovom da se plastika pri montaži ne ošteti. Za nisku ogradu često se bira tanja žica, što za baštensku ogradu obično sasvim zadovoljava.

Varena mreža u rolnama

Žice su zavarene na mestima ukrštanja, a okca su pravougaona. Mreža je kruća i manje se ugiba, ali se teže prilagođava terenu i teže je zategnuti u potpuno ravnu površinu. Pogodna je za ravan teren i tamo gde želite sitnija okca, na primer zbog živine ili malih životinja.

Čvorna (šumarska) mreža

Koristi se oko voćnjaka, pašnjaka i ograđenih prostora za stoku. Okca su gušća pri zemlji, a ređa pri vrhu. Za običnu baštu uz kuću to je pre izuzetak, ali na dugim deonicama u otvorenom terenu ima smisla.

Pribor koji odlučuje o kvalitetu

• Zatezne žice: za visinu do 1,4 m po pravilu tri. One nose mrežu, pa treba da budu deblje od žice same mreže i sa istom površinskom zaštitom.
• Zatezači: sa čegrtaljkom ili zavrtnjem, na krajevima i uglovima. Omogućavaju da se žica dotegne i kasnije.
• Zatezna šipka: provlači se kroz krajnja okca mreže i pričvršćuje za krajnji stub, da se sila rasporedi po celoj visini.
• Vezivna žica ili spojnice: spajaju mrežu sa zateznim žicama. Treba da budu od istog materijala, da ne bi počele da rđaju pre mreže.
• Kosnici: na krajnjim i ugaonim stubovima, a na dugim pravim deonicama i usput, obično približno na svakih 20 do 25 m.

Kod obične baštenske ograde posao teče otprilike ovako:

1. Provera stubova. Ekipa proverava liniju, vertikalnost i čvrstinu stubova. Kriv ili rasklimani stub rešava se pre zatezanja, a ne posle.
2. Razvlačenje zateznih žica. Žice se vode od krajnjeg stuba do sledećeg krajnjeg ili ugaonog. Donja žica ide tik iznad zemlje ili podnožne ploče, gornja nekoliko centimetara ispod gornje ivice mreže, a srednja otprilike na polovini. Na srednjim stubovima žice se kače u držače ili vezuju.
3. Zatezanje žica. Zatezačima se žice doteguju, prvo gornja, pa donja i srednja. Cilj je čvrsta, ali ne preterano zategnuta žica. Prevelika sila savije krajnje stubove čak i kada su kosnici dobri.
4. Učvršćivanje početka mreže. Kroz prvi red okaca provlači se zatezna šipka i pričvršćuje za krajnji stub celom visinom.
5. Odmotavanje i predzatezanje mreže. Mreža se odmotava duž ograde, oslonjena na žice. Na drugom kraju se rukom ili privremenom šipkom i zateznim kaišem predzategne, da ne bude talasasta.
6. Vezivanje za žice. Mreža se vezuje za gornju žicu najmanje na svakom srednjem stubu, a između njih na otprilike pravilnim razmacima, zatim za srednju i donju žicu.
7. Nastavljanje rolni. Ako rolna nije dovoljna, sledeća se nastavlja uplitanjem krajnje žice, tako da spoj ne bude vidljiv i ne postane slabo mesto.
8. Završetak i dotezanje. Na kraju deonice mreža se skrati, postavi se druga zatezna šipka i celo polje se još jednom dotegne. Odsečeni krajevi žica savijaju se ka unutra, da nikoga ne povrede.

Dvočlana ekipa na ravnom terenu, sa pripremljenim stubovima, po pravilu za dan postavi nekoliko desetina metara ograde. Posao traje duže kada ima mnogo uglova, kapija, nagiba ili kada se ograda nastavlja na postojeću. Kod niske mreže nema rada sa merdevinama, pa je posao brži nego kod viših varijanti.

Na cenu po dužnom metru najviše utiče koliko na ogradi ima složenih mesta i koliko je lako prići joj. Posao olakšavaju:

• ravan teren i duge prave deonice bez prekida,
• stubovi u tačnoj liniji, sa dovoljno očvrslim betonom,
• slobodan pojas duž ograde,
• materijal istovaren direktno na licu mesta.

Posao, s druge strane, otežavaju:

• nagib, prelomi terena i stepenice, gde se mreža mora prilagođavati,
• mnogo uglova, kapija i kratkih deonica, gde se učvršćivanje krajeva ponavlja,
• gusto rastinje, živa ograda ili kamenje tik uz stubove,
• uklanjanje stare mreže i žica, ako to radi ekipa,
• nastavljanje na komšijsku ogradu, zid ili podzid.

Na nagibu se niska mreža obično vodi paralelno sa terenom. Pletena žica sa kvadratnim okom to dobro podnosi, varena mreža slabije, pa je na kosom terenu pametnije izabrati pletenu.

• Zatezanje odmah posle betoniranja: krajnji stubovi se nagnu ka unutrašnjosti polja, žice popuste i mreža se posle nekoliko nedelja opusti.
• Kosnici nedostaju ili su slabi: ugaoni stub se iskrene, a ograda se u uglu zatalasa. Popravka znači odvezati mrežu i ponovo je zategnuti.
• Mreža vezana samo za stubove: između stubova se naprave „stomaci“, mreža se izbočuje i trajno deformiše kada se neko nasloni.
• Oštećena plastika na plastificiranoj mreži: grubim radom kleštima plastika se oguli, žica počne da korodira i posle nekoliko godina vide se fleke rđe.
• Mešanje različitih metala: obična crna žica na pocinkovanoj mreži rđa i boji okolinu.
• Razmak pri zemlji: ako je donja žica previsoko, pas ili lisica se provuku ispod. Rešenje je podnožna ploča ili niže postavljena donja žica.
• Pogrešno nastavljene rolne: kada se rolne preklope umesto da se upletu, spoj se vidi i na tom mestu se mreža vremenom razmakne.

Niska pletena žica do 1,4 m spada u poslove koje može da uradi i spretan kućni majstor. Radi se sa zemlje, bez merdevina, a uz pomoćnika posao ide brzo. Trebaće vam radne rukavice, klešta, sekač za žicu, zatezači i, ako možete, privremena šipka sa kaišem za predzatezanje mreže. Pazite na krajeve žica koji odskaču, pa pri zatezanju nosite zaštitne naočare. Ako planirate da kopate rupe za nove stubove, prvo proverite da li tuda prolaze podzemne instalacije. Ako sumnjate na gasnu cev, ne kopajte i javite se distributeru; ako osetite miris gasa, udaljite se i pozovite 112.

1. Proveriti da li su stubovi vertikalni, u liniji i da li je beton dovoljno očvrsnuo.
2. Očistiti pojas duž ograde od rastinja i starih žica.
3. Pričvrstiti zatezače na krajnje i ugaone stubove u visini donje, srednje i gornje žice.
4. Razvući zatezne žice, okačiti ih na srednje stubove i blago dotegnuti.
5. Dotegnuti žice zatezačima, počevši od gornje, i stalno pratiti da se krajnji stubovi ne pomeraju.
6. Provući zateznu šipku kroz krajnja okca mreže i pričvrstiti je za krajnji stub.
7. Odmotati mrežu duž žica i na kraju deonice je predzategnuti pomoćnom šipkom.
8. Vezati mrežu za gornju žicu, zatim za srednju i donju, na pravilnim razmacima.
9. Pri nastavljanju rolni upleti krajnju žicu kroz okca obe rolne.
10. Skratiti mrežu na kraju, postaviti drugu zateznu šipku i dotegnuti polje.
11. Saviti odsečene krajeve žica ka unutra i proveriti zategnutost celom dužinom.

Posle nekoliko nedelja, kada se materijal „slegne“, korisno je žice na zatezačima blago dotegnuti.

Prođite celu gotovu ogradu, po mogućstvu po dnevnom svetlu. Pogledajte je sa strane, duž linije, jer se tako talasi jasno vide. Lagano pritisnite mrežu na sredini polja: treba da popusti i vrati se, a ne da ostane ulegnuta.

• mreža je ravnomerno zategnuta, bez talasa i izbočina između stubova,
• gornja ivica mreže je u pravoj liniji ili ravnomerno prati teren,
• krajnji i ugaoni stubovi su vertikalni, a kosnici čvrsti,
• mreža je vezana za sve tri zatezne žice na pravilnim razmacima,
• zatezne šipke su pričvršćene celom visinom mreže,
• spojevi rolni su upleteni i ne vide se kao slabo mesto,
• plastika na plastificiranoj mreži i žicama nije oguljena,
• vezivni materijal je od iste vrste metala kao mreža,
• pri zemlji nema otvora kroz koji bi se moglo provući,
• krajevi žica su savijeni i nigde ne štrče,
• okolina je očišćena, a ostaci žica odneti.