Zatezanje bodljikave žice

Pre nego što počnete, proverite kuda tačno ide granica parcele. Ako granica nije jasna, isplati se angažovati licenciranu geodetsku organizaciju da je obeleži. Tako izbegavate kasnije sporove sa komšijom. Za ogradu ponekad treba pribaviti odobrenje ili podneti prijavu, zavisno od visine, vrste i lokacije. Šta tačno važi za vašu ogradu, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, proverite u nadležnom organu opštine pre početka radova. Ako ograda sa bodljikavom žicom ide uz trotoar ili javnu površinu, imajte u vidu i da neko može da se povredi.

Samo zatezanje dolazi na red tek kada su stubovi postavljeni i beton oko njih očvrsnuo. Postupak obično izgleda ovako:

1. Čvrsto pričvrstiti početak žice za ugaoni ili krajnji stub, više puta je obmotati i osigurati stezaljkom.
2. Odmotavati žicu duž linije ograde i usput je slobodno kačiti na kuke ili držače na srednjim stubovima.
3. Na drugom kraju postaviti zatezač i žicu zatezati postepeno, bez naglog povlačenja.
4. Proveriti da je žica ravna i da nigde ne zapinje, pa je čvrsto vezati za svaki stub.
5. Kod više redova svaki red zatezati posebno i držati iste razmake po visini.

Zašto su ugaoni i krajnji stubovi toliko važni? Na njih se oslanja sva sila kojom žica vuče. Zato se uz njih obično postavljaju kosi podupirači, koji sprečavaju da se stub pri zatezanju nagne ka unutrašnjosti deonice.

Bodljikava žica se razlikuje po debljini jezgra, gustini bodlji i zaštiti površine. Za trajnu ogradu se gotovo uvek bira pocinkovana žica. Jeftinija žica sa tankim slojem cinka ranije počne da rđa i lakše puca pri zatezanju. Plastificirana varijanta se bira uglavnom tamo gde je bitan izgled.

• Zatezači omogućavaju da žicu zategnete kontrolisano i da je kasnije lako dotegnete kad popusti.
• Metalni stubovi su uobičajen izbor za čvrstu i relativno pristupačnu ogradu.
• Betonski stubovi su masivniji i dobro služe kod dugih deonica i većeg opterećenja.
• Drveni stubovi se koriste uglavnom kod pašnjaka ili privremenih ograda.
• Kosi nosač na vrhu stuba (u obliku slova L ili Y) drži žicu pod uglom i otežava preskakanje. Bira se kod ograda gde je glavna namena zaštita objekta.

Sitni delovi kao što su stezaljke, žica za vezivanje i držači često se zanemaruju. A baš od njih u praksi zavisi da li će žica ostati na mestu.

Jednostavan slučaj je ravan teren, pravilno raspoređeni stubovi i dobar pristup duž cele linije. Razmak između stubova je obično dva do tri metra. Kad su stubovi ravnomerno postavljeni, žica se zateže lako i ujednačeno.

Posao produžavaju, pa samim tim i poskupljuju, uglavnom:

• kosina ili talasast teren, gde žicu treba voditi po deonicama sa dodatnim tačkama ankerovanja,
• mnogo lomova i uglova, jer je svaki ugao posebna tačka zatezanja sa podupiračem,
• veći broj redova ili montaža na kosi nosač u visini,
• zarastao pojas uz ogradu, žbunje i loš pristup,
• uklanjanje stare, zarđale žice pre nove montaže.

U praksi se često ponavlja nekoliko propusta:

• Slabo zatezanje. Žica se talasa, na vetru se trlja o stubove i lako se savlada.
• Prejako zatezanje. Žica nema rezervu za skupljanje na mrazu i može da pukne ili da iščupa krajnji stub.
• Ugaoni stubovi bez podupirača ili plitko postavljeni. Vremenom se naginju i cela deonica popusti.
• Zatezanje odjednom celom dužinom umesto postepenog dotezanja. Napon se tada raspoređuje neravnomerno.
• Rad bez rukavica i naočara. Kad zategnuta žica pukne ili se otpusti, može ozbiljno da povredi ruke i oči.

Treba misliti i na temperaturu. Žica zategnuta po letnjoj vrućini zimi se skupi i zategne još više. Zato je ne treba zatezati "do kraja".

Ako imate nisku ogradu sa stabilno postavljenim stubovima, zatezanje možete da uradite i sami. Trebaju vam debele radne rukavice, zaštitne naočare, zatezač ili klešta za zatezanje i sečice. Montažu na kosi nosač ili na visoku ogradu radije prepustite majstoru, jer se radi u visini.

1. Obući čvrstu odeću dugih rukava, staviti rukavice i naočare.
2. Proveriti da li su ugaoni i krajnji stubovi čvrsti i imaju podupirač.
3. Kraj žice obmotati oko krajnjeg stuba i osigurati stezaljkom ili žicom za vezivanje.
4. Kotur žice odmotavati polako, po mogućstvu nataknut na šipku, da se žica ne uvija i ne zapetlja.
5. Žicu slobodno okačiti na držače srednjih stubova na istoj visini.
6. Na drugom kraju povezati zatezač i žicu dotezati postepeno, sa nekoliko kratkih pokreta.
7. Zategnutost proveriti pritiskom ruke u rukavici: žica treba blago da opruži, ali ne sme vidljivo da se ugiba.
8. Žicu čvrsto vezati za svaki stub i odseći višak tako da krajevi ne štrče.
9. Posle nekoliko nedelja proveriti zategnutost i po potrebi dotegnuti.

Pri preuzimanju prošetajte celom linijom ograde i proverite sledeće:

• žica je ravna celom dužinom, bez talasa i ugiba,
• pri pritisku blago opruži, ali nije zategnuta do granice pucanja,
• ugaoni i krajnji stubovi stoje vertikalno i imaju podupirače,
• žica je vezana za svaki stub i nigde ne klizi,
• redovi su na istoj visini i sa istim razmacima,
• zatezači su dostupni za kasnije dotezanje,
• krajevi žice su savijeni i ne štrče u prostor,
• na pocinkovanom sloju nema tragova oštećenja od alata.